| |     Ћирилица | Deutsch  
Naslovna
Кonkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

2. februar 2023. godine

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu od 01. do 15. februara 2023. godine raspisuje dva konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećem linku:

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php
 



Održana tradicionalna Svetosavska akademija 29. januara 2023. godine u Beču

U Beču je tradicionalno održana Svetosavska akademija koja se održava svake godine nekoliko dana nakon proslavljanja Svetog Save (27.01.). Kulturno-duhovni događaj koji je posvećen sećanju i proslavljanju prvog srpskog prosvetitelja i arhiepiskopa autokefalne Srpske Pravoslavne Crkve, sadržao je bogat program u vidu molitvi, recitacija, muzike i igre.

Ove godine gosti Akademije je bio i Njegovo preosveštenstvo Episkop raško-prizrenski gospodin Teodosije kao i pozorišna, televizijska i filmska glumica Olga Odanović.


Akademiji je pored Njegovog Preosveštenstva Episkopa raško-prizrenskog Teodosija, sveštenstva i vernog naroda, prisustvovao i Ambasador Republike Srbije u Austriji, Njegova Ekselencija gospodin Nebojša Rodić, kao i mnogi visoki ugledni gosti iz diplomatije i javnog života srpske zajednice u Beču.



Održan „Poslovni dan dijaspore grada Požarevca“ i „Prvi poslovni foruma Roma iz dijaspore“

 28. januar 2023. godine

Ambasador Nebojša Rodić bio je domaćin skupa „Poslovni dan dijaspore grada Požarevca“ i „Prvog poslovnog foruma Roma iz dijaspore“ u organizaciji Međunarodnog centra za razvoj migracionih politika (ICMPD) i projekta Link Ur! Serbia II, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije, Ministarstva za evropske integracije i Ambasadom Republike Srbije u Austriji.


Cilj ovog dorađaja je podsticanje dijaloga i konkretne saradnje između članova srpske poslovne dijaspore u Austriji zainteresovanih da investiraju u rodni kraj i predstavnika lokalne samouprave grada Požarevac i drugih relevantnih partnera na regionalnom i nacionalnom nivou. Investitori iz redova srpske dijaspore su imali priliku da predstave svoje investicione projekte i inicijative i da zajedno sa predstavnicima grada Požarevca dogovore saradnju i utvrde zajedničke korake koji će olakšati njihovu realizaciju. 



Poseta članova Poslaničke grupe prijateljstva sa Austrijom Narodne skupštine Republike Srbije partnerskoj delegaciji u Parlamentu Austrijе

25. januar 2023. godine

Dragan Marković, predsednik Jedinstvene Srbije i narodni poslanik, kao predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva sa Austrijom, predvodio je delegaciju od 12 poslanika, koja je posetila Parlament Republike Austrije i imala sastanak sa austrijskim poslanicima, članovima Poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom, na čelu sa predsednicom ove parlamentarne grupe Gudrun Kugler.


Na sastanku su poslanici otvoreno razgovarali o svim temama koje se tiču bilateralnih odnosa, o situaciji na Zapadnom Balkanu i u svetu. Povodom situacije na Kosovu I Metohiji, Dragan Marković informisao je o posednjim dešavanjima I kontinuiranom nasilju Albanaca nad srpskim stanovništvom. Istakao je da se Republika Srbija čvrsto zalaže za dijalog I kompromis, kao i poštovanje svih prethodno usaglašenih sporazuma.


Dragan Marković informisao je sagovornike o planiranoj poseti 350 studenata Srbije između 14-16. marta 2023. godine Beču, te da će se do kraja godine realizovati još jedna takva poseta. Ujedno, D. Marković pozvao je domaćine iz Austrije da posete Srbiju.



Otvaranje izložbe naivnog slovačkog slikarstva u Beču

19. januar 2023. godine

Pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Srbije u Republici Austriji, ambasador Nebojša Rodić zvanično je otvorio izložbu naivnog Slovačkog slikarstva, koju čini zbirka slika „Pavel Babka“ Fondacije, a u čast obeležavanja 220. godišnjice osnivanja opštine Kovačica.  

Izložba je otvorena za posetioce od 19. januara do 14. februara 2023. godine u prostorijama Slovačkog Instituta u Beču.



Poseta ministra bez portfelja zaduženog za dijasporu Đorđa Milićevića Austriji, 14-15. januar 2023. godine

Ministar bez portfelja zadužen za dijasporu Đorđe Milićević boravio je u dvodnevnoj poseti Beču i tom prilikom razgovarao sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom austrijsko-švajcarskim g. Andrejem i predstavnicima više udruženja Srba u Austriji.

Razgovarano je o položaju Srba u Austriji, unapređenju saradnje sa maticom i zemljom domaćinom, projektima i realnim potrebama i problemima sa kojima se u svom radu udruženja suočavaju.

Ministar Đorđević poručio je da je Republika Srbija čvrsta u nameri da stane iza svojih građana u dijaspori, da zajednički radi na očuvanju jezika, kulture, pisma ali i podizanju sve većeg ugleda naše zemlje u svetu.



Ambasada Republike Srbije u Republici Austriji čestita predstojeće Božićne i novogodišnje praznike, uz želju da 2023. godina donese mir, blagostanje i sreću.



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA: 2, 3. i 6. januara 2023. godine



Otvaranje izložbe „Slobodan let“, autora Nemanje Vučkovića

22. decembar 2022. godine

U prostorijama Konzularnog odeljenja u Beču, Ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić svečano je otvorio izložbu mladog srpskog umetnika, Nemanje Vučkovića, pod nazivom „Slobodan let“. Izložba će biti otvorena za posetioce do 21. januara 2023. godine.

 

Nemanja Vučković diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Nišu, gde je apsolvirao master studije na slikarstvu u klasi Fehima Huskovića. Trenutno je na doktorskim studijama u oblasti slikarstva. Imao je petaest samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a učesnik je preko trideset grupnih izložbi širom sveta. Takoše, boravio je na mnogim likovnim kolonijama i simpozijumima i izlagao je do sada na šest bijenala.



Prisustvo ambasadora Republike Srbije Nebojša Rodićа na skupu država članica Evropske unije i država kandidata

16. decembar 2022. godine


Ambasada Republike Češke u Republici Austriji bila je domaćin ručka koji je okupio predstavnike država članica Evropske unije i država kandidata za članstvo, a kom je prisustvovao i Aleksandar Šalenberg, ministar inostranih poslova Republike Austrije. Ambasador Republike Srbije Nebojša Rodić potvrdio je posvećenost Srbije na svom evropskom putu.

 



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA: 8. decembra 2022. godine



Razbijanje stereotipa o invalidnosti kroz sport – netakmičarski turnir u košarci u invalidskim kolicima

26. novembar 2022. godine

Ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić prisustvovao je danas netakmičarskom turniru u košarci u invalidskim kolicima, zajedno sa ambasadorom Turske Ozanom Čejhunom, a u organizaciji „MOVEO International“.

Reč je o multidisciplinarnom projektu koji ima za cilj podizanje svesti o položaju mladih sa invaliditetom u društvu. Projekat je dizajniran da traje 6 meseci (jul-decembar 2022.) sa velikim trodnevnim događajem koji se održava u Beču.




ЈAVNI POZIV ZA PODNOŠENjE PREDLOGA ZA DODELU NACIONALNIH PRIZNANjA ZA IZUZETAN DOPRINOS, REZULTATE I ZASLUGE U OBLASTI OSTVARIVANjA SARADNjE I JAČANjA VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE, KAO I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, doneo odluku broj 361/30-2022/01, dana 16. novembra 2022. godine, kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisani javni poziv može se izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

 

 



Poseta gradonačelnika Grada Šapca Aleksandra Pajića

23. novembar 2022. godine
 


Ambasador Republike Srbije u Austriji ugostio je gradonačelnika Šapca Aleksandra Pajića sa kojim je razgovarao na temu pripreme predstojećeg Svetosavskog bala, koji će se održati naredne godine, 10. februara, u Austriji.



Potpisivanje Protokola o saradnji između muzeja

18. novembar 2022. godine
 

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković i ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić održali su sastanak sa Sabinom Hag, direktorkom Umetničko-istorijskog muzeja u Beču (Kunst Historisches Museum Wien), i tom prilikom potpisan je Protokol o saradnji između Galerije Matice srpske iz Novog Sada i Saveza umetničko-istorijskih muzeja u Beču.
 



Poseta dečijem muzeju „ZOOM“ u Beču

17. novembar 2022. godine

Potpredsednica Vlade i ministarka kulture R. Srbije M. Gojković, prilikom posete Beču, sa delegacijom i ambasadorom R. Srbije u Austriji N. Rodićem, posetila je Dečiji muzej „ZOOM“ i tom prilikom upoznali se sa radom i funkcionisanjem ove ustanove imajući u vidu potrebu da i R. Srbija, na osnovu najbolje evropske prakse, osnuje muzej posvećen deci.

 



Polaganje venaca povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu Ambasada Republike Srbije u Beču položila je dana 11.11.2022. godine lovorov venac sa natpisom „Slavom ovenčanim precima“ na spomen obeležje srpskim žrtvama iz Prvog svetskog rata u austrijskoj pokrajini Burgenland u Frauenkirhenu, gde je sahranjeno 2350 srpskih interniraca.

 

                                 



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA: 01. i 11. novembra 2022. godine



Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na konferenciji „Bezbednost novinara: zaštita novinara u cilju zaštite demokratije“, u Beču

04. novembar 2022. godine

Govor prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na konferenciji „Bezbednost novinara: zaštita novinara u cilju zaštite demokratije“, u Beču:


Ekselencije,

Dame i gospodo,

Pre skoro tačno deset godina upravo ovde, u Beču, usvojen je Akcioni plan Ujedinjenih nacija o bezbednosti novinara. Predstavlja mi posebno zadovoljstvo što danas, na istom mestu, imamo priliku da rekapituliramo dosadašnje rezultate, ali i da dodatno skrenemo potrebnu političku pažnju na ovu veoma važnu temu.
Republika Srbija slobodu medija vidi kao jedan od značajnih delova svog državnog identiteta i demokratskog kapaciteta. U punoj institucionalnoj formi i u potpunosti smo posvećeni osiguravanju svih uslova za nesmetan rad i razvoj novinarske profesije. U tom smislu, na nacionalnom nivou Vlada Srbije je izradila odgovarajuću Medijsku strategiju u cilju harmonizacije sa međunarodnim standardima u oblasti javnog informisanja i medija. Želim da ukažem i na naše napore na implementaciji Strategije razvoja sistema javnog informisanja za period 2020-2025. godine. Pomenuta strategija, uz analizu postojećeg stanja u oblasti bezbednosti novinara, definiše i konkretne mere i preporuke za poboljšanje ukupnih uslova za rad novinara i medijskih radnika.
Srbija je ujedno i član Globalne koalicije za medijsku slobodu, a lično sam u svom prethodnom mandatu u ime moje zemlje potpisao Zajedničku deklaraciju o medijskim slobodama (Global Pledge on Media Freedom) na konferenciji u Londonu.
Nažalost sve države sveta, pa i Srbija, imaju loša iskustva u pogledu bezbednosti medijskih radnika. Zastrašivanja, napadi, pa čak i ubistva novinara predstavljaju poseban problem sa kojim se suočavamo. Srbija je ovom problemu ozbiljno pristupila formirajući Komisiju za istraživanje ubistava novinara, jer nam je od posebne važnosti da ovakvi slučajevi budu pod posebnom pažnjom zakonodavstva i da se ulože svi mogući napori kako ne bi ostali nerazjašnjeni.
U trenutnim okolnostima moramo imati u vidu i sve značajniju ulogu Interneta, kao i tendecije manipulisanja u plasiranju istinitih informacija. Stoga se na globalnom nivou suočavamo se sa ogromnim izazovima, a posebno je važno uočiti da svaka naša reakcija mora imati poseban senzibilitet i održati ravnotežu između slobode izražavanja, zaštite privatnosti i u krajnjoj liniji same bezbednosti, kako novinara, tako i javnog mnjenja, kao konačnog korisnika informacija.
Svesni rastuće važnosti rodne ravnopravnosti, usmerili smo dodatnu energiju u zaštitu novinarki, posebno na Internet platformama. Vlada Srbije je donela Program za osnaživanje žena u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija, gde su osim učenica i studentkinja, u ciljnu grupu uključene i medijske poslanice - novinarke.
Takođe, u cilju pravovremenog reagovanja i suzbijanja svih vidova zastrašivanja, aktivirana je i hitna SOS linija za prijavljivanje pretnji i napada na novinare koja je dostupna 24 sata.
Srbija pridaje poseban značaj implementaciji Agende 2030 i ciljevima održivog razvoja. S tim u vezi, uključili smo u pripremu strateških i akcionih dokumenta u oblasti informisanja i medija širok krug činilaca, koji pored resornih institucija čine i novinarska i medijska udruženja, ali i civilni sektor. Visoko cenimo savetodavnu i tehničku pomoć i doprinos Misije OEBS i Delegacije EU koja se ogleda u angažovanju međunarodnih eksperata.
Dame i gospodo,
Svesni smo da su pomenuti rezultati iskorak u savladavanju svih izazova, kao i da je neophodno na nacionalnom i međunarodnom planu uloži dodatne napore u osnaživanju integriteta medijskog prostora i bezbednosti svih njegovih učesnika. Uveravam vas da možete računati na Srbiju kao pouzdanog partnera.
Na kraju,
Imajući u vidu nove izazove i rizike sa kojima se medijski prostor suočava, Srbija će nastaviti da aktivno radi na ojačanju nacionalnog sistema zaštite, monitoringa i izveštavanja kada su u pitanju ugrožena prava, zaštita i bezbednost novinara, kao i da učestvuje i podržava inicijative, koalicije i partnerstva u međunarodnim telima nadležnim za ovu problematiku.

 



Selaković na ministarskom sastanku učesnica "Berlinskog procesa"

21. oktobar 2022. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Berlinu na sastanku ministara spoljnih poslova učesnica "Berlinskog procesa", na kome je bilo reči o pripremi samita ove inicijative 3. novembra, ali i o energetskoj bezbednosti, migrantskoj krizi i evropskim integracijama zapadnog Balkana.

Ministar Selaković je posle sastanka izjavio da je na tom skupu, kome je predsedavala ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok, bilo reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu.

Kako je naveo šef srpske diplomatije, sastanku su, osim ministara sa zapadnog Balkana, prisustvovali i ministri spoljnih poslova Austrije, Češke, Grčke, Hrvatske i Bugarske, ali i predstavnici Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Poljske.

"Na sastanku je bilo reči o pripremi samita 'Berlinskog procesa' koji će biti održan 3. novembra u Berlinu, ali se posebna pažnja posvetila pitanjima kao što su energetska bezbednost, migrantska kriza, svakako evropske integracije zapadnog Balkana. Bilo je reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je preneo da je sastanak u Berlinu bio prilika i za bilateralne susrete i da je sa ministrima spoljnih poslova Severne Makedonije i Grčke, Bujarom Osmanijem i Nikosom Dendijasom razgovarao o bezbednosnoj, energetskoj krizi u Evropi, krizi koja je izazvana povećanom stopom inflacije koja je rezultat rata.

Prema njegovim rečima, sa kolegama iz Severne Makedonije i Grčke razgovarao je i o izazovima sa kojima ćemo se susretati u budućnosti.

Ministar Selaković je naveo da je jedna od posebnih tema bila migrantska kriza, zato što se Severna Makedonija, Grčka i Srbija nalaze na jugiostočnoj evropskoj migrantskoj ruti, odnosno migrantskoj ruti koja našu poziciju čini vrlo paradoksalnom.
    
Šef srpske diplomatije je objasnio da migranti dolaze u Srbiju i Severnu Makedoniju sa teritorije zemalja EU, ne sa ciljem da u njima ostanu, već da bi opet otišli u zemlje EU.

"Još jednom sam istakao važnost zauzimanja i definisanja jedinstvene evropske pozicije po ovom pitanju, kako bi se zaista našao efikasan, delotvoran i dobar odgovor na ovaj veliki izazov i veliki problem sa kojim se suočava cela Evropa", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković se na marginama skupa sastao i sa državnim ministrom za Evropu u Ministarstvu inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Leom Dokertijem.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs



Informacija u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA: 26. oktobra 2022. godine



Ambasador N. Rodić sastao se sa ambasadorkom Nikaragve u Beču S. A. Murilo Centeno

19. oktobar 2022. godine

Razgovarano je na temu bilateralnih odnosa i unapređenja sveukupne saradnje dve zemlje. Ambasador Rodić ocenio je odnose Srbije i Nikaragve kao prijateljske, zasnovane na međusobnom poštovanju i uvažavanju i da postoji spremnost da se oni dalje razvijaju razmenom poseta na visokom i najvišem nivou.



Govor ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića na sednici SB UN povodom izveštaja o radu UNMIK

18. oktobar 2022. godine


Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Dame i gospodo,

Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.

I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.  

Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.
Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga.  U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.

Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.

Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato,  jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.

Dame i gospodo,

Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.

Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad.  Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?

Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.
Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.

Dame i gospodo,

Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.

Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.

Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi,   podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.

Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država,  trebalo da se poštuje od strane  svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.

Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.

Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.

Hvala.


Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 



Ambasadoru R. Srbije u Austriji N. Rodiću uručen Krst vožda Stratimirovića

16.10.2022. godine

Centar za razvoj Šajkaške odlikovao je ambasadora Srbije u Austriji Nebojšu Rodića, Krstom vožda Đorđa Stratimirovića, za istrajavanje na vrednostima svetosavke duhovnosti i idejama svesrpskog jedinstva, i u znak zahvalnosti na doprinosu koji je pružio kako bi posmrtni ostaci vožda bili preneti i sahranjeni u Srbiji.
Priznanje mu je u prostorijama Ambasade Srbije u Beču, uručio profesor Ivan Stratimirović, praunuk vožda Đorđa Stratimirovića.


Uz zahvalnost voždovim potomcima, ambasador N.Rodić je istakao da je svako priznanje blagodarnost za ono što je prošlo, ali istovremeno i obaveza za ono što ubuduće treba raditi.
"Ostaje da sprovedemo ideju o postavljanju ploče, kojom će biti obeležena kuća u kojoj je vožd Đorđe Stratimirović živeo u Beču, kao i da među našom dijasporom širimo priču, istinu o našem poslednjem voždu, jer samo tako će i Fondacija koji nosi njegovo ime moći da opstane", rekao je ambasador N. Rodić. Dodao je da priznanje doživljava kao zahvalnost svim kolegama iz Ambasade Srbije, kao i njegovoj porodici, koja je, kaže, "najpresudnija" kada treba raditi nešto, što ne bira vreme.
"Budite nemilosrdni u zahtevima, jer samo tako stvari možete pomeriti. Ako budemo ćuteći očekivali da će se nešto dogoditi, znajte da neće, to će samo prašina prekriti", poručio je ambasador svojim gostima, predstavnicima Centra za razvoj Šajkaske.
Ukaz je pročitao sveštenik Nenad Jovanović, a odlikovanje dodelio praunuk vožda Đorđa Stratimirovića.

 

"Svi mi nosimo neki svoj krst. Ova medalja neka krasi Vaše grudi. Ona upravo predstavlja to, sve vrednosti poštovanja tradicije, naroda i narodnih interesa. Čestitam Vam na tom Krstu, koji ćete nositi, pored krsta koji već nosite na svojim leđima, koji sigurno nije lak", rekao je praunuk srpskog vožda.
Stratimirović je zahvalio ambasadoru Srbije i na trudu koji je uložio da se poslednja želja vožda Đorđa Stratimirovića ostvari - da bude sahranjen u svojoj zemlji, Srbiji.
Prošle godine, na Krstovdan, posmrtni ostaci vožda Đorđa Stratimirovića preneti su iz Beča u Srbiju, i sahranjene u Manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice, poznatom i kao Gornja crkva, u Sremskim Karlovcima.
"Hvala Vam na tome, hvala državi Srbiji, predsedniku Aleksandru Vučiću. To je bio veličanstven događaj, sa mnogo ljudi, predstavnika Crkve, države, Pokrajine. To je bio događaj od velikog značaja za našu porodicu, ali možda i značajniji za državu i srpski narod, jer se tu pokazalo da Srbija i narod poštuju svoje pretke, zahvaljujući kojima mi postojimo tamo gde jesmo, u Srbiji, na slobodnoj zemlji, da možemo da radimo, živimo, da se rađaju deca, da napredujemo", rekao je Stratimirović.
Zahvalio je i Centru za razvoj Šajkaške, Odboru za povratak posmrtnih ostataka vožda Đorđa Stratimirovića, predsedniku Odbora Aleksandru Đurđevu, koji su, kazao je, uložili ogromnu energiju kako bi se poslednja želja njegovog pradede ostvarila.
"Ali i za ovo na čemu dalje nastavljaju i istrajavaju, osnivajući Fondaciju sa imenom vožda Đorđa Stratimirovića. To je velika i perspektivna stvar, za koju rade. Nadam se i ubeđen sam da će narod i država da potpomognu da se to dalje razvija na korist naroda", rekao je voždov praunuk.
Kako se navodi u Ukazu, Centar za razvoj Šajkaške, sa blagoslovom episkoga sremskog Vasilija, i uz saglasnost porodice plemenitih Stratimirovića, našao je za potrebno da odlikuje ambasadora N. Rodića, za samopregorno služenje Bogu i SPC i njenom narodu, širom srpskih zemalja i rasejanja, kao i za požrtvovano istrajavanje na vrednostima svetosavkih duhovnosti i idejama svesrpskog jedinstva, a osobito u znak priznanja za pokazanu vernost, i značajan doprinos na delu svedočenja vrednosti i očuvanja tradicija Srpske vojvodine.
Đorđe Stratimirović, komandant srpske vojske za vreme revolucije 1848. godine u Austrougarskoj, srpski general koga su ondašnji Srbi od milja zvali vožd, potiče iz ugledne kuće veleposednika, porodice Stratimirović iz Kulpina, koja poreklo vodi iz Hercegovine.
Rođen je u Novom Sadu 7. februara 1822. godine, a sahranjen u Beču, gde je preminuo 15. decembra 1908. godine.
Na inicijativu Centra za razvoj Šajkaške, a uz podršku potomaka, porodice Stratimirović, njegovi posmrtni ostaci su 27. septembra 2021. preneti u Srbiju, u Sremske Karlovce i položeni u zemlji gde je rođen.
Šajkaška je geografski region u Srbiji, zauzima jugoistočni deo Bačke i nalazi se između četiri opštine - Novi Sad, Titel, Žabalj i Srbobran, a objedinjuje 14 naseljenih mesta.
Ove godine, 21. februara, dobio je spomen-ploču i ulicu u Beogradu, povodom 200 godina od rođenja. Spomen ploča se nalazi u ulici njemu posvećenoj, koja u naselju Beograd na vodi, vodi od stare pošte na Savskom trgu do Kule Beograd.
Velikim krstom vožda Đorđa Stratimirovića prošle godine odlikovan je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

 



Razgovor sa predstavnicima Doma učenika srednjih škola „Milutin Milanković“ iz Beograda

14.10.2022. godine


U razgovoru sa Nenadom Milenovićem, direktorom Doma učenika srednjih škola „Milutin Milanković“ i Darkom Kolakovićem, koordinatorom za međunarodnu saradnju, razgovarano je na temu unapređenja međunarodne saradnje između Srbije i Austrije, značaju Milutina Milenkovića  kao istorijske ličnosti za buduće naraštaje, te potrebi da se u narednom periodu ostvari značajnija saradnja sa institucijama u Austriji kojima je istaknuti srpski naučnik koračao. U tom kontekstu, dogovoreni su koraci buduće saradnje, na obostrano zadovoljstvo dve strane.

 



Ministri Srbije, Austrije i Mađarske o migracijama i energetskoj bezbednosti

6. oktobar 2022. godine
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković imao je danas u Beogradu trilateralni sastanak sa šefovima diplomatija Austrije i Mađarske Aleksanderom Šalenbergom i Peterom Sijartom.

Jedna od tema sastanka bila je unapređenje saradnje u borbi protiv iregularnih migracija, a ministar Selaković je podsetio da Srbija u kontinuitetu dobija od EU pohvale za odgovorno i konstruktivno delovanje na rešavanju ovog problema.

Selaković je naglasio da je Srbija otvorena za partnersku saradnju sa susedima na planu migracija i migracionih politika kako bi se doprinelo rešavanju zajedničkih izazova, kao što su krijumčarenje migranata, razvoj legalnih puteva za migracije i efikasna primena sporazuma i aranžmana o readmisiji.

Srbija će, prema njegovim rečima, kao zemlja na tranzitnoj ruti, nastaviti da obezbeđuje adekvatne prihvatne centre za smeštaj migranata, kao i hranu i zdravstvenu negu za sve migrante na našoj teritoriji, u skladu sa najvišim standardima međunarodnog humanitarnog prava.

Ministri su razmotrili konkretne mogućnosti intenziviranja saradnje u zaštiti i kontroli granica.

Srbija će, prema rečima ministra Selakovića, do kraja godine značajno uskladiti svoju viznu politiku sa viznom politikom EU, kako ne bismo bili korišćeni kao ulazna zemlja za ilegalne migracije, a već u ovom trenutku razmatraju se dodatne mere za prevenciju, odnosno sprečavanje ulaska lica iz trećih zemalja kod kojih postoji opasnost od ilegalnih migracija.

Ministri su na sastanku, takođe, veliku pažnju posvetili pitanju energetske bezbednosti, a Selaković je sagovornike upoznao sa naporima koje Srbija čini na planu diversifikacije snabdevanja energentima. Istakao je da je zabrinjavajuće i neprijateljski neizuzimanje jedino Srbije, na inicijativu Hrvatske, iz sankcija EU na uvoz ruske nafte preko naftovoda Janaf, kao i korišćenje energenata u političke svrhe.

Šef srpske diplomatije je, i ovom prilikom, kolegama iz Mađarske i Austrije zahvalio zbog podrške Srbiji na putu ka punopravnom članstvu u EU, ali i izrazio zadovoljstvo zbog kontinuiranog jačanja ekonomske saradnje naše tri zemlje.

Ministri su razmenili mišljenja o situaciji u regionu zapadnog Balkana, a Selaković se osvrnuo i na inicijativu Prištine za članstvo takozvanog „Kosova“ u Savetu Evrope, čemu se Srbija oštro protivi, objasnivši da bi razmatranje zahteva entiteta sa nerešenim statusom dovelo do novih političkih podela u Savetu Evrope u trenutku kada je ključno da se obezbedi stabilnost i kredibilitet te organizacije.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

 



Održan "Poslovni dan dijaspore opštine Kladovo" i "Poslovni dan dijaspore opštine Negotin" u Beču

1.10.2022.

Ambasador Nebojša Rodić bio je domaćin skupa "Poslovni dan dijaspore opštine Kladovo" i "Poslovni dan dijaspore opštine Negotin", u organizaciji Međunarodnog centra za razvoj migracionih politika (ICMPD) i projekta Link Up! Serbia II i saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije i Ambasadom Republike Srbije u Austriji.

Cilj ovog dorađaja je podsticanje dijaloga i konkretne saradnje između članova srpske poslovne dijaspore u Austriji zainteresovanih da investiraju u rodni kraj i predstavnika lokalne samouprave opštine Kladovo i opštine Negotin i drugih relevantnih partnera na regionalnom i nacionalnom nivou. Investitori iz redova srpske dijaspore su imali priliku da predstave svoje investicione projekte i inicijative i da zajedno sa predstavnicima opštine Kladovo i opštine Negotin dogovore saradnju i utvrde zajedničke korake koji će olakšati njihovu realizaciju. Pored toga predstavljene su investicione prilike razvijene zajedno sa lokalnim samoupravama i Regionalnom agencijom za razvoj istočne Srbije (RARIS) u okviru projekta Link Up! Serbia II.


Ovaj događaj je okupio predstavnike Ministarstva spoljnih poslova (Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu) i Ambasade Republike Srbije u Austriji, Privredne komore Srbije, Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije (RARIS), opštine Kladovo i opštine Negotin i preduzetnika iz dijaspore u Austriji koji žele da investiraju u rodnom kraju.



Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine


Obaveštavamo da se popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine sprovodi samo na teritoriji R. Srbije. U popisu se prikupljaju podaci i o članovima domaćinstva koji se u vreme popisa nalaze u inostranstvu (školuju se, rade ili borave u inostranstvu iz drugih razloga). Za ta lica podatke daju članovi njihovih domaćinstava u R. Srbiji.

Republički zavod za statistiku, u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine, sprovodi: „Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu“. Upitnik će biti dostupan na sajtu RZS od 1. oktobra o.g. na linku https://popis2022.stat.gov.rs/sr-latn/#

Ovim putem pozivamo državljane Republike Srbije koji, sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu da učestvuju u istraživanju.  Svrha sprovođenja ovog istraživanja jeste da dobijemo što potpuniju sliku o brojnosti i osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim karakteristikama naših građana u inostranstvu.

 



Investiciona i poslovna konferencija dijaspore u Beču

30.9.2022. godine



Danas se održava investiciona i polovna konferencija dijaspore u Beču, u organizaciji Međunarodnog centra za razvoj migracione politike i Privredne komore Srbije i u saradnji sa Federalnom austrijskom razvojnom agencijom i Ministarstvom za evropske integracije Srbije, na temu unapređenja saradnje između Srbije i Austrije, izrade mape puta i investicionih mogućnosti u Srbiji i predstavljanje projekata i načina za prevazilaženje problema i prepreka za širenje. Takođe, kao veoma bitna tema, diskutovaće se o ulozi preduzetnica, gde će biti predstavljeni uspešni slučajevi i mogućnosti za saradnju.



Održan sastanak sa Evom Landrihtinger, generalnom sekretarkom i zamenicom ministra Federalnog ministarstva za rad i ekonomiju Austrije

29.9.2022. godine

Ambasador Nebojša Rodić razgovarao je sa Evom Landrihtinger, generalnom sekretarkom i zamenicom ministra Federalnog ministarstva za rad i ekonomiju Austrije na temu unapređenja bilateralne saradnje dve zemlje koji su ocenjeni kao prijateljski i na najvišem nivou. Ambasador Rodić upoznao je sagovornicu o različitim ekonomskim i infrastrukturnim projektima koje Srbija preduzima sa ciljem daljeg jačanja privrede i unapređenja ekonomskog standarda građana Srbije.


 



Održana izložba posvećena radu i stvaralaštvu Nikole Tesle

U organizaciji Stalne misije R. Srbije pri OEBS u Beču, a u saradnji sa Muzejom Nikole Tesle u Beogradu, upriličena je izložba o radu i stvaralaštvu čuvenog srpskog naučnika u sedištu Ujedinjenih nacija u Beču, gde je u toku 66. zasedanje Generalne konferencije za atomsku energiju. Izložbu je otvorila Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja R. Srbije, a prisutnima se obratio i R. M. Grosi, generalni direktor međunarodne Agencije za atomsku energiju. Ambasador R. Srbije N. Rodić je prisustvovao navedenoj izložbi. 



Predsednik Vučić primio akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Republike Austrije

26.09.2022.
 


Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Republike Austrije Kristijana Ebnera i poželeo mu dobrodošlicu u našu zemlju. U razgovoru sa ambasadorom Ebnerom, Predsednik Vučić je izrazio nadu da će tokom njegovog mandata nastaviti konstruktivna i uspešna sveobuhvatna saradnja između Srbije i Austrije i učvršćivanje bliskih i prijateljskih odnosa dveju zemalja.

Osvrnuvši se na nedavne razgovore koje je sa saveznim kancelarom Republike Austrije Karlom Nehamerom vodio na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, predsednik Vučić je istakao da intenzitet susreta pruža doprinos nastavku evropskih integracija i očuvanju stabilnosti našeg regiona i potvrđuje obostranu nameru da dodatno učvrstimo međusobno poverenje i saradnju u oblastima koje su od značaja za obe zemlje.

Predsednik Vučić je konstatovao da je ekonomska saradnja Srbije i Austrije veoma razvijena, ali da u predstojećem periodu očekuje njeno dalje jačanje.

Ambasador Ebner je, predajući akreditivna pisma predsedniku Vučiću, istakao da Austrija pruža jasnu podršku evrointegracijama Srbije i politici regionalne stabilnosti za koju se naša zemlja dosledno zalaže.

Novoizabrani ambasador je dodao da će nastaviti da radi na unapređenju saradnje od obostrane koristi, posebno u oblasti ekonomije, imajući u vidu da je Austrija treći najveći strani investitor i peti spoljnotrgovinski partner u razmeni usluga u Srbiji.

Dvojica sagovornika su razgovarali i o aktuelnoj energetskoj situaciji sa kojom se evropske zemlje suočavaju zbog komplikovane globalne političke situacije.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 



Selaković: Intenzivna diplomatska aktivnost u Njujorku, afirmisali smo našu politiku

24. septembar 2022. godine


Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.
Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.
"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.
Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.
"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.
Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.
"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.
"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.


Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

 



Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija

22.09.2022.


Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija


„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.

Ekselencije,

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.
 
Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.
 
Dame i gospodo,

Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.
 
Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.
 
Dame i gospodo,

Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

 



Izložba o životu i radu profesora dr. Svetomira Nikolajevića „Od zaborava ka svetlu“

15.9.2022

U prostorijama Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Beču, 21. septembra 2022. godine u 19 časova, Gumpendorferstrasse 83 1060 Wien, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe o životu i radu profesora dr. Svetomira Nikolajevića pod nazivom „Od zaborava ka svetlu“, autora Filipa Trajkovića. Izložba je realizovana u saradnji Pedagoškog muzeja Beograd sa Ambasadom Republike Srbije u Republici Austriji.

Ovim putem Ambasada Republike Srbije u Austriji poziva sve zainteresovane da posete navedenu izložbu.
 



Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

15.9.2022.

Srbija danas obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ambasada Republike Srbije ovim putem čestita svim sunarodnicima u otadžbini i rasejanju današnji praznik.


Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležava se na dan proboja Solunskog fronta 1918. godine, a na osnovu odluke vlada Srbije i Republike Srpske o zajedničkom obeležavanju ovog datuma.



Ambasador N. Rodić na prijemu u organizaciji gradonačelnika grada Beč M. Ludviga

12.9.2022.


Ambasador N. Rodić, na poziv gradonačelnika grada Beč, M. Ludviga, prisustvovao je prijemu upriličen za uvažene članove diplomatskog kora u Austriji, koji se tradicionalno održava svake godine.



Razgovor ambasadora Nebojše Rodića sa Evom Ernst Džiedžić

7.9.2022.


Ambasador Republike Srbije u Beču Nebojša Rodić sastao se sa Evom Ernst Džiedžić, članicom parlamentarne partije „Zeleni“. Na sastanku razmatrane su aktuelne teme u svetu i regionu Zapadnog Balkana.


Ambasador Nebojša Rodić istakao je da je Republika Srbija kredibilan partner Evropske unije. Republika Srbija se konstantno razvija i unapređuje, bez obzira na teškoće koje imamo na tom putu. Sa ponosom je istakao da se državljani Republike Srbije iz inostranstva vraćaju u maticu, što je rezultat dugogodišnjih reformi. Srbija unapređuje svoje odnose sa susedima. Informisao je sagovornicu o inicijativi Otvoreni Balkan, te da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan prošle nedelje zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veća ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.


Sagovornici su na kraju konstatovali da postoji prostor za unapređenje saradnje sa partijom „Zeleni“, kao dodatni vid unapređenja sveobuhvatne saradnje između Republike Srbije i Republike Austrije.

 



Konferencija međunarodne kulture 2022 - „Kultura budućnosti“

6.9.2022.

Na poziv Ministarstva za evropske i inostrane poslove Austrije ambasador Republike Srbije u Beču Nebojša Rodić prisustvovao je Konferenciji međunarodne kulture 2022 na temu „Kultura budućnosti“, 6. septembra 2022. godine u Beču. Konferenciju je otvorio MEIP Austrije A. Šalenberg koji je podvukao da u ovom trenutku umetnost ima poseban zadatak da podstiče, odnosno „Umetnost je poziv na slobodu“. Dalje je posebno naglasio da je duhovna otpornost, koja je u ovim trenucima potrebna, nezamisliva bez umetnosti.


Na navedenoj Konferenciji raspravljalo se o ključnim budućim temama kao što su klima i cirkularna kultura, veštačka inteligencija i proširena realnost. Govorilo se i, između ostalog, o raznovrsnim potencijalima umetničkih disciplina da pokrenu pozitivne promene u saradnji sa naukom, interakcija umetnosti i nauke, projektima klimatske kulture i digitalnog humanizma. Panel diskusijama su, između ostalih, predsedavale Martina Mara, profesorka psihologije robota i veštačke inteligencije u Lincu, i istraživač klime Helga Kromp-Kolb.



Predsednik Vučić predsedavao Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balka

02.09.2022.



Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.
Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.



Ambasador Srbije Nebojša Rodić prisustvovao najvećem aero-mitingu u Evropi „AIRPOWER22“

Ambasador Republike Srbije Nebojša Rodić posetio je vojnu bazu „Hinterstoisser“, u Celtvegu, Pokrajina Štajerska, gde je prisustvovao održavanju najvećeg aero-mitinga u Evropi „AIRPOWER22“ pod nazivom „Iznad oblaka“, zajedno sa izaslanikom odbrane Republike Srbije pukovnikom Željkom Bosancem i vojnim predstavnikom u Stalnoj misiji Republike Srbije pri OEBS general-majorom Bojanom Zrnićem i tom prilikom susreo se sa ministarkom odbrane Republike Austrije Klaudijom Taner


Ambasador Nebojša Rodić prisustvovaće kao poseban gost prijemu na poziv predsednika Vlade Savezne Pokrajine Štajerske Kristofera Drekslera, povodom navedenog događaja. Za dva dana, koliko aero-miting traje, mogu se videti najimpresivniji avioni, 35 vazdušnih displeja i 200 civilnih i vojnih aviona iz 20 zemalja, najbolje međunarodne eskadrile i solo piloti, uz prateći događaj u Muzeju vojnog vazduhoplovstva. Na sajmu su prisutni i civilni izlagači iz oblasti vazduhoplovstva, industrije, istraživanja i obrazovanja.


 



Obeležavanje 30. godišnjice od prvog Austrijskog memorijalnog služenja parastosa u muzeju Aušvic-Birkenau

Ambasador Republike Srbije u Austriji Nebojša Rodić prisustvovao je svečanom obeležavanju 30. godišnjice od prvog Austrijskog memorijalnog služenja parastosa u muzeju Aušvic-Birkenau 1. septembra 1992. godine. Događaj je održan u Parlamentu Austrije 1 septembra 2022. godine uz prisustvo visokih zvanica.

Uvodnu reč održao je ministar evropskih i inostranih poslova Republike Austrije Aleksandar Šalenberg, koji je podvukao da su sećanje na Holokaust, kao i borba protiv antisemitizma glavni prioriteti Austrije na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou. Prisutnima se obratio i predsednik Nacionalnog veća Austrije Volfgang Sobotka koji je označio antisemitizam kao pretnju demokratiji, vrednostima i različitostima u društvu i najavio još bližu saradnju Austrije sa  Memorijalnim centrom za sećanje na Holokaust "Jad Vašem" u Jerusalimu.

Republika Srbija je priznata je dugogodišnji partner navedenog programa.



Ambasador Rodić posetio pravoslavni manastir u Austriji

Pred početak Velikog gospojinskog posta, ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić posetio je jedini pravoslavni manastir, Manastir Pokrova Presvete Bogorodice, koji se nalazi u austrijskoj pokrajini Burgenland (Gradišće) u Sankt Andra am Zikzeju.

Reč je o pravoslavnom manastiru koji je započeo bogosluženje 2015. godine zahvaljujući svetogorskim monasima.
Kamen temeljac za izgradnju manastira, koji bi okupio 12 monaha, postavljen je u septembru 2020. godine nakon šest godina priprema, ali od tada ništa nije urađeno na izgradnji, istakao je iguman manastira Pajsije Jung.

On je upoznao ambasadora Rodića sa činjenicom da hrišćani svakodnevno dolaze u manastir i da je najveći broj posetilaca poreklom iz Srbije. Takođe ističući da ovakav manastir treba da poveže Katoličku crkvu i celokupno pravoslavlje, što je od velikog značaja, imajući u vidu da od sredine 17. veka u Beču žive pravoslavni hrišćani.

Ambasador Rodić je pohvalio posvećenost monaškom životu i rešenost da se pravoslavlje širi na sve ljude koji odvoje vreme da posete i darivaju ovaj manastir.

Među monasima je i monah srpskog porekla Nektarije, koji je pokazao vidno zadovoljstvo, jer se služba odvija na jezicima gotovo svih pravoslavnih hrišćana.
 



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA:

15. avgusta 2022. godine



Obnovljeni nadgrobni spomenici na groblju Krems-Gnajksendorf

Na groblju Krems-Gnajksendorf (Krems-Gneixendorf) u Pokrajini Donja Austrija, nalaze se dva groba sa ratnim žrtvama iz Drugog svetkog rata iz Poljske i bivše Jugoslavije, među kojima su i srpske žrtve.

Kako su dva nadgrobna spomenika bila već jako oštećena i natpisi su bili jedva čitljivi, nadgrobni spomenici su obnovljeni.

Zvanično ponovno osveštanje nadgrobnih spomenika održano je 26.07.2022. godine, kojem su prisustvovali Reinhard Resch, gradonačelnik Kremsa, Otto Jaus, predstavnik Crnog krsta R. Austrije, Robert Streibl, istoričar, kao i predstavnik Ambasade R. Srbije u Beču.

 



Susret ambasadora Nebojše Rodića sa saveznom poslanicom, gospođom Gudrun Kugler i prof. Francom Šausbergerom

Ambasador Nebojša Rodić je imao radni susret sa saveznom poslanicom, gospođom Gudrun Kugler (Narodna partija, ÖVP), predsedavajućom Poslaničke grupe prijateljstva Austrije i Srbije u Nacionalnom savetu, Donjem domu Parlamenta Austrije. Susret je organizovan pred letnju pauzu u zasedanju austrijskog Parlamenta, kada su sumirani dosadašnji rezultati i razmotreni oblici dalje saradnje i susreti dve parlamentarne grupe prijateljstva. Zajednički je ocenjeno da je u narednom periodu potrebno inicirati i organizovati susrete i razgovore predstavnika srpske dijaspore sa poslanicom Kugler i drugim predstavnicima Parlamenta Austrije, što predstavlja dobru platformu za razmenu iskustava i unapređenje angažmana predstavnika naše dijaspore u Austriji. 

Takođe je realizovan i zajednički susret sa prof. Francom Šausbergerom, osnivačem i predsedavajućim Instituta za regione Evrope i počasnim predsednikom Instituta Karl von Vogelsang.



Nastavak podrške Austrije evrointegracijama Srbije

13. jun 2022.


Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa saveznim ministrom za evropske i međunarodne poslove Republike Austrije Aleksanderom Šalenbergom o bilateralnim i ekonomskim odnosima, saradnji u regionu i evrointegracijama Srbije.

Sastanku sa austrijskim ministrom prisustvovala je i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Predsednica Vlade je iskazala zahvalnost Austriji na kontinuiranoj podršci evropskom putu Zapadnog Balkana, ističući da je Srbija čvrsto opredeljena za nastavak reformskog procesa i istovremeno čvršću saradnju unutar regiona.

Prema njenim rečima, saradnja u regionu predstavlja jedan od ključnih prioriteta ove vlade i Srbija ulaže velike napore na regionalnom umrežavanju, kako bi omogućila veću konkurentnost naše privrede i veću atraktivnost regiona za privlačenje investicija, što kao rezultat utiče na povećanje životnog standarda svih građana.

Ona je istakla da Austrija predstavlja i izuzetno važnog privrednog i trgovinskog partnera i jednog od najvećih stranih investitora u Srbiji.

Brnabić je ocenila da reforme koje Srbija sprovodi predstavljaju ulog i za intenziviranje ekonomske saradnje u budućnosti sa našim partnerima i dolazak novih austrijskih kompanija na srpsko tržište.

Šalenberg je, ocenjujući veoma pozitivno ekonomski rast Srbije u proteklom periodu, rekao da postoji interesovanje za intenziviranje ekonomske saradnje i saradnje u oblasti energetike, naročito u oblasti obnovljivih izvora energije.

Brnabić je ocenila da će pitanje energetike biti jedno od ključnih pitanja za buduću srpsku vladu i jedan od najvećih izazova evropske zajednice, i u tom svetlu istakla značaj saradnje sa našim partnerima, od kojih Austrija zauzima značajno mesto.

Ministar Šalenberg je istakao da Srbija pripada evropskoj porodici i da će u tom smislu Austrija nastaviti sa podrškom evrointegracija naše zemlje.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs
 



Sastanak sa saveznim ministrom za evropske i međunarodne poslove Republike Austrije

13.06.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa saveznim ministrom za evropske i međunarodne poslove Republike Austrije Aleksanderom Šalenbergom sa kojim je razgovarao o bilateralnoj i ekonomskoj saradnji, evropskim integracijama Srbije, geopolitičkim pitanjima, kao i miru i stabilnosti u celom regionu. 

Tokom razgovora sa visokim zvaničnikom Austrije, predsednik Vučić je istakao da je Srbiji u interesu nastavak unapređenja političkog dijaloga sa tom zemljom, kao i produbljenje saradnje u svim ostalim oblastima od obostranog interesa.

Ministar Šalenberg je lično predstavio non-pejper, kojim Austrija želi da sadašnji proces proširenja učini mnogo opipljivijim, ali i kreira mogućnost da se države kandidati postepeno integrišu u politike Evropske unije koje su od koristi za sve njih.

„Cenimo dosadašnju posvećenost Austrije ubrzanju evropskih integracija Srbije i nadamo se nastavku kontinuirane podrške našoj zemlji na tom putu. Srbija je čvrsto opredeljena za nastavak reformskog toka, posebno kad je reč o vladavini prava. Takođe sam upoznao ministra Šalenberga sa izazovima sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana na svom evropskom putu“, poručio je predsednik Vučić.

Po pitanju ekonomske saradnje, predsednik Vučić je istakao da je Austrija treći najveći strani investitor u Srbiji i peti spoljnotrgovinski partner u razmeni usluga, kao i da je u prva četiri meseca 2022. godine robna razmena porasla za 50,8 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

„Austrijske kompanije danas u Srbiji zapošljavaju više od 22 hiljade radnika, a verujem da će novouspostavljena avio-linija na relaciji Beograd – Salcburg, biti od dodatnog značaja za unapređenje saradnje i približavanje naših privrednika“, poručio je predsednik Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Iskreni i prijateljski odnosi Srbije i Austrije

13. jun 2022.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beogradu sa saveznim ministrom za evropske i međunarodne poslove Republike Austrije Aleksanderom Šalenbergom.

Na konferenciji za novinare, Selaković je kazao da je sa austrijskim kolegom razgovarao o najvažnijim bilateralnim i međunarodnim pitanjima, napomenuvši da su njihovi razgovori uvek prijateljski i iskreni.

Selaković je poručio da je Srbija zainteresovana za dalji razvoj partnerskih odnosa sa Austrijom, koja je, kako je naveo, treći najveći investitor u srpsku privredu, iznevši i podatak da austrijske kompanije zapošljavaju 22.400 naših građana.
Ministar je zahvalio Austriji na jasnoj podršci koju ta zemlja pruža našem evropskom putu, dodavši da visoko cenimo non-pejper koji su nedavno predstavili ministri Šalenberg i ministarka za evropske poslove, podvukavši da to pokazuje da austrijska podrška proširenju EU nije samo pro forme, već je nešto za šta se Austrija zalaze.

Takođe, Selaković je preneo da je Šalenberga informisao o inicijativi „Otvoreni Balkan“, koja, kako je rekao, utiče na poboljšanje našeg životnog standarda i bolju pripremu za ulazak u EU.
Upitan da prokomentariše to što je nedavno grčki premijer Micotakis rekao da želi da čitav zapadni Balkan bude deo EU do 2033, šef srpske diplomatije rekao je da je Grčka jedan od promotera integracije JIE u EU, ali to je pitanje i za sve druge države članice.

„Nije samo pitanje gde je tu Srbija, nego gde je i EU, i da li EU želi čitav zapadni Balkan u svom članstvu, kada, i pod kojim uslovima“, naveo je Selaković.

Ministar je ponovio da je Srbija opredeljena da ostane na svom evropskom putu, da reformiše svoje društvo, istakavši da za nas nema dileme ali da naš put u EU ne zavisi samo od Srbije.
Selaković je kazao i da je sa ministrom Šalenbergom razgovarao o situaciji u regionu, naročito na KiM, BiH, ali i o ratu u Ukrajini.

Na pitanje zašto se Srbija nije pridružila sankcijama protiv Rusije, ministar je podsetio da je Srbija bila deo države koja je bila pod međunarodnim sankcijama, kao i da one nikome ništa dobro nisu donele.

„Od prvog dana Ukrajinske krize smo zauzeli jasan stav i osudili aktivnosti Rusije, ali smo i rekli da čvrsto stojimo na poziciji  poštovanja teritorijlanog integriteta i suvereniteta svih međunarodno priznatih država članica UN“, rekao je Selaković, podvukavši da poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine, kao i da ćemo se na svakom mestu zalagati za to, jer smatramo i da je naš teritorijali integritet povređen.

„Naš nacionalni interes nam je na prvom mestu, a sa druge strane imamo proces koji traje 19 godina i za koji niko ne zna kada će se završiti, a u međuvremenu naši građani moraji da prežive“, zaključio je ministar.

Savezni ministar za evropske i međunarodne poslove Austrije Aleksander Šalenberg konstatovao je na konferenciji za novinare da postoji snažan ljudski i kulturni most između naših zemalja, što se ogleda i u prisustvu austrijskih investitora u Srbiji i njihovom interesu da pojačaju svoje aktivnosti.

Prema njegovim rečima, od suštinskog geostrateškog značaja za EU je da se jasno iznese očekivanje da zapadni Balkan postane van svake sumnje deo evropske porodice i da se region tako zaštiti od moguće destabilizacije.

„U tom smislu je Austrija predložila nešto što se tiče integracije. Mi smo pre 19 godina iz EU dali perspektivu pristupa ovim zemljama. To je dug period. Sada napokon treba da uradimo nešto konkretno i naš predlog je bio da se prema ovim državama korak po korak, iz oblasti u oblast, odnosimo kao prema punopravnim članicama“, kazao je Šalenberg.
Osvrćući se na pitanje regionalne stabilnosti, Šalenberg je rekao da je važno da postoji zajedničko regionalno tržište i konstatovao da je berlinski proces bio inkubator ideja o toj vrsti saradnje na zapadnom Balkanu.

On je istakao i važnost postepene normalizacije odnosa Beograda i Prištine, jer taj proces, kako objasnio, predstavlja „iglene uši“ kroz koje se posmatra ceo region.

„Ideje koje smo izneli u austrijskom non-pejperu su ideje koje sam odavno iznosio. Radi se o tome da razmišljanje u šablonima nije nešto sa čime možemo da nastavimo, proces je isuviše birokratski i moramo naći način da ljudi i u EU i ljudi u zemljama kandidatima imaju osećaj da je to nešto što ozbiljno mislimo, da to neće biti nešto za deset godina već nešto što već sada može imati konkretne rezultate“, naveo je Šalenberg.

Austrija je, kako je objasnio, povezana sa Balkanom i njen suštinski interes jeste da se taj region razvija u pravcu blagostanja, a to je moguće samo u okvirima EU.

Evropska perspektiva, kako je objasnio, nije jednosmerna ulica, jer se svi nalazimo pred jednim korenitim potresom evropskog sistema vrednosti i bezbednosti i niko ne može da bude samo posmatrač.

„Sa zadovoljstvom smo videli da su sve zemlje regiona, uključujući Srbiju, imale jasan stav na sednici GSUN i apelujem da taj stav bude sprovođen dalje. Srbija kao najveća zemlja u regionu ima posebnu odgovornost i verujem da delimo zajednički interes da se ovaj rat što pre završi“, rekao je austrijski ministar.



Informacija u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA:

16. juna 2022. godine



Privrednici iz Štajerske zainteresovani za ulaganje na srpskom tržištu

Beograd, 9. jun 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ministarkom ekonomije, turizma, regiona, nauke i istraživanja austrijske pokrajine Štajerske Barbarom Ajbinger Midel i predstavnicima tamošnje privredne delegacije, koja boravi u poseti Srbiji.

Brnabić je navela da je zadovoljna činjenicom da postoji interesovanje privrednika iz Štajerske da ulažu na srpskom tržištu, za koje, kako je objasnila, postoje veliki potencijali, pre svega, kada je u pitanju nauka i IT sektor.

Premijerka je istakla da izvoz u sektoru informacionih tehnologija postaje nosilac srpske privrede i da je cilj njegov dalji razvoj kao ključ uspeha u budućnosti.

Ona je ocenila da je, pored ulaganja u sektor IT tehnologija, tokom poslednjih nekoliko godina, digitalna transformacija takođe jedan od prioriteta.

Brnabić je podsetila na to da je Vlada 2017. godine krenula u kompletnu digitalizaciju obrazovanja i u povezivanje škola na brzi internet, uvođenje digitalnih učionica i udžbenika, ali i digitalizaciju javne uprave, što je dalo izuzetne rezultate.

Takođe, kako je istakla, Srbija je među prvim evropskim zemljama koje su uvele kodiranje i programiranje kao obavezne predmete u osnovnim školama.

Midel je ukazala na to da je Štajerska region sa veoma razvijenim IT sektorom, koji prepoznaje Srbiju kao dobrog partnera upravo zbog ubrzanog razvoja na ovom polju.

Ona je ocenila da je, s obzirom na to da je Austrija druga zemlja po zastupljenosti investicija u Srbiji, potrebno iskoristiti ove potencijale za uspostavljanje čvršće saradnje.

Takođe, imajući u vidu da su za pokrajinu Štajersku digitalizacija i zelena tranzicija prioritetne oblasti, ministarka je izrazila uverenje da će se saradnja razvijati i u ovom pravcu.

Brnabić je, govoreći o mogućnostima partnerstva, navela da Srbija intenzivno radi na razvoju veštačke inteligencije i biotehnologije i da bi upravo to bile oblasti u kojima je moguće postići uspešnu saradnju, i to ne samo na državnom nivou, već i kroz saradnju univerziteta i instituta, kroz razmenu iskustava, studenata i stručnih kadrova.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA:

6. juna 2022. godine



Predsednik Vučić položio zakletvu

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
 
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
 
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
 
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
 
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
 
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
 
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
 
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
 
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
 
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 



Predsednik Vučić na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma

25.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Informacija u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA:

26. maja 2022. godine



Selaković: Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv zahteva tzv. Kosova u SE

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs



Selaković: Zahtev tzv. Kosova za članstvo u SE u suprotnosti sa pravilima i normama ove organizacije

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs



Selaković: Srbija aktivno uključena u suzbijanje terorizma, radikalizma i ekstremizma

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je 11. maja 2022. godine u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da Republika Srbija ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv sedam lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.



Sastanak ambasadora Nebojše Rodića sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka u Saveznom parlamentu Republike Austrije

Ambasador Nebojša Rodić sastao se danas, 27.aprila o.g, sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka u Saveznom parlamentu Republike Austrije i članovima poslaničke Grupe prijateljstva Austrija - Srbija.
Ambasador je informisao poslanike o rezultatima nedavnih izbora i izbornom procesu u Repunlici Srbiji, a na sastanku je dogovoreno i intenziviranje direktne saradnje između poslanika i Ambasade, kao i jačanje parlamemtarne saradnje dve države.

Konstruktivan sastanak ambasadora Nebojše Rodića sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka u Saveznom parlamentu Republike Austrije i članovima poslaničke Grupe prijateljstva Austrija - Srbija.
Ambasador je informisao poslanike o rezultatima nedavnih izbora i izbornom procesu u Repunlici Srbiji, a na sastanku je dogovoreno i intenziviranje direktne saradnje između poslanika i Ambasade, kao i jačanje parlamemtarne saradnje dve države.



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA:

18, 22. i 25. aprila 2022. godine

i 2. i 3. maja 2022. godine



Odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu

Ministar spoljnih poslova N. Selaković doneo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore od 11.04.2022. godine, kao i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu od 11.04.2022. godine, a po konkursima koji su bili otvoreni od 23.02. do 09.03.2022. godine.

Uvid u donete odluke možete izvršiti na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva spoljnih poslova (www.mfa.rs) i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu (www.dijaspora.gov.rs).



POZIVI ZA GLASANjE NA PREDSTOJEĆIM IZBORIMA 03.04.2022. GODINE:

Obaveštavamo da je Ambasada R. Srbije u Beču svim državljanima Republike Srbije koji su blagovremeno poslali propisno ispunjene prijave i za koje je doneto rešenje o glasanju u inostranstvu poslala pozive za glasanje, na adresu navedenu u prijavi, za izbore koje će se održati 03.04.2022. godine u vremenu od 07:00 do 20:00 časova na biračkom mestu br. 1, 2. i 3. u Beču – Udruženje Srba u Austriji, Thaliastrasse 87, 1160 Wien.

Biračko mesto broj 1. – birači sa početnim slovom prezimena od A do J;

Biračko mesto broj 2. - birači sa početnim slovom prezimena od K do S;

Biračko mesto broj 3. - birači sa početnim slovom prezimena od T do Š.

Molimo sve građane koji su poslali prijave za glasanje da, pre dolaska na biračko mesto, na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije dodatno provere svoj upis u birački spisak za glasanje u inostranstvu. Provera se može izvršiti putem linka: https://upit.birackispisak.gov.rs/ unošenjem JMBG i broja lične karte ili pasoša.

Ukoliko ne dobijete poziv (npr. netačna adresa, kašnjenje isporuke), molimo da na glasanje dođete ukoliko ste proverom na navedenom linku utvrdili da ste upisani u birački spisak za glasanje u Austriji u Beču.

Molimo da prilikom dolaska na glasanje ponesete važeći identifikacioni dokument R. Srbije - biometrijski pasoš ili ličnu kartu, i da na biračkom mestu nosite zaštitne FFP2 maske.



Austrijska smotra srpskog folklora u Švehatu

     Ambasador Nebojša Rodić prisustvovao je na Austrijskoj smotri srpskog folklora koja je, u organizaciji Austrijskog saveza srpskog folklora, održana 26. marta o.g. u Švehatu. Na smotri je, pored ambasadora Rodića, prisustvoao i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, kao i brojni predstavnici austrijskog političkog života, među kojima su bili poslanica Gudrun Kugler, predsednica Grupe prijateljstva Austrija – Srbija u Saveznom parlamentu Republike Austrije, izaslanik gradonačlenika Beča Kurt Šticenbeher, kao i predstavnici lokalne vlasti Švehata i 16. bečkog Okruga.

     Na manifestaciji je učestvovalo preko 3000 ljudi iz svih delova Austrije.

 



Oproštajna poseta ambasadora Republike Austrije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas u oproštajnu posetu ambasadora Republike Austrije Nikolausa Luterotija kojem je zahvalio na tome što je svojim velikim diplomatskim iskustvom i zalaganjem doprineo unapređenju odnosa dveju zemalja.

Predsednik Vučić je posebno istakao da su tokom diplomatskog mandata ambasadora Luterotija ostvarene posete najviših zvaničnika Austrije našoj zemlji, čime je dodatno unapređena čvrsta saradnja i partnerski odnos naših zemalja.


Ambasador Luteroti je zahvalio na podršci koju su mu tokom rada u Beogradu pružili predsednik Vučić i Vlada Srbije i ponovio da Austrija snažno podržava evropski put naše zemlje i politiku regionalne stabilnosti za koju se Srbija dosledno zalaže.

Ambasador Luteroti je posebno istakao da je tokom četvorogodišnjeg mandata u Srbiji bio svedok napretka i razvoja naše zemlje, posebno u oblasti infrastrukture, te je u daljem razgovoru konstatovano i da postoji zajednički interes za dodatno intenziviranje saradnje u svim oblastima i izražena nada da će ekonomski odnosi, za koje postoje dodatne brojne mogućnosti, doživeti dalji uspon.

Predsednik je naglasio da izuzetno ceni dosledno zalaganje Austrije za proširenje Evropske unije, kao i podršku koju naša zemlja dobija na evropskom putu, te je ponovio čvrsto opredeljenje Srbije za dalje svestrano jačanje odnosa između naših zemalja, uz poseban akcenat na dalji razvoj ekonomske saradnje.

Predsednik je ambasadoru poželeo mnogo uspeha u daljem radu na novim dužnostima.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Odnosi Srbije i Austrije na uzlaznoj putanji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas u oproštajnu posetu ambasadora Republike Austrije u Srbiji Nikolausa Luterotija, kojem je tom prilikom izrazila zahvalnost na izuzetnoj saradnji tokom protekle četiri godine i unapređenju bilateralnih odnosa na svim poljima.

Brnabić je istakla da su odnosi Srbije i Austrije na uzlaznoj putanji i da očekuje da taj trend bude nastavljen, uz ocenu da je nedavna poseta austrijskog kancelara to i potvrdila.

Bila je to značajna poseta za nas, naglasila je premijerka.

Sagovornici su razgovarali i o aktuelnim svetskim temama, ali i o nastavku ulaganja austrijskih investitora u Srbiji.

Ambasador Austrije je istakao da iz Beograda odlazi bogatiji za značajno diplomatsko iskustvo i brojne prijatelje, da je bila privilegija i zadovoljstvo raditi u Srbiji, a da je podrška njegove zemlje uvek bila u potpunosti iskrena i da će tako i ostati.

Predsednica Vlade je poželela ambasadoru Luterotiju mnogo uspeha na novoj dužnosti, rekavši da je u Srbiji uvek dobrodošao.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



Selaković: Veoma dobri i stabilni odnosi Srbije i Austrije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorom Austrije Nikolausom Luterotijem, koji uskoro završava mandat u našoj zemlji.


Ministar Selaković konstatovao je da su ukupni odnosi Srbije i Austrije veoma dobri, razvijeni i stabilni i da njima umnogome doprinose redovni susreti najviših zvaničnika dveju država.


Selaković se osvrnuo na prošlonedeljnu posetu kancelara Karla Nehamera, istakavši da je ona pokazala da su Srbija i zapadni Balkan u fokusu austrijske spoljne politike. Ovom prilikom je uputio i poziv šefu austrijske diplomatije da posle predstojećih izbora poseti Srbiju.

Šef srpske diplomatije naveo je da smo, pored izuzetnih političkih odnosa, posvećeni stalnom jačanju ekonomske saradnje s Austrijom.


Ministar je sa zadovoljstvom istakao da je Austrija jedan od vodećih privrednih partnera Srbije, ali i jedan od najvećih investitora sa ulaganjima od 2,585 milijardi evra.


Selaković je zahvalio austrijskom Ministarstvu spoljnih poslova na pomoći u organizovanju biračkih mesta za glasanje srpske dijaspore u Austriji na izborima 3. aprila.


Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs


 



Sastanak sa saveznim kancelarom Republike Austrije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa saveznim kancelarom Republike Austrije Karlom Nehamerom, sa kojim je razmenio mišljenja o najvažnijim aspektima bilateralne saradnje, kao i o evropskim integracijama Srbije.

Predsednik Vučić je ocenio odnose sa Austrijom kao veoma dobre i ponovio čvrsto opredeljenje Srbije za njihovo dalje svestrano jačanje, uz poseban akcenat na dalji razvoj ekonomske saradnje.

„Trgovinska razmena između naše dve zemlje, iako pogođena pandemijom, u 2021. godini zabeležila je povećanje od 28% i dostigla 1,36 milijardi evra, sa tendencijom rasta“, istakao je predsednik i dodao da je Austrija jedan od najvećih investitora u srpsku privredu.

Tokom razgovora, sagovornici su posebnu pažnju posvetili evropskom putu Srbije.


„Visoko cenimo snažno angažovanje Austrije za proširenje Evropske unije i podršku evropskom putu naše zemlje“, istakao je predsednik.

Savezni kancelar Austrije je posebno naglasio da je od velikog značaja da se EU jasno odredi u pogledu pripadnosti zemalja Zapadnog Balkana Uniji, kao i da je neophodno da se taj proces ubrza, istakavši da su Srbija i Austrija dobri partneri.

Predsednik je detaljno upoznao saveznog kancelara sa aktuelnom situacijom u regionu.

Sagovornici su se saglasili da Srbija i Austrija pridaju veliki značaj jačanju multilateralizma i zajedničkom suprotstavljanju globalnim izazovima današnjice, te su u tom smislu naglasili neophodnost nastavka uspešne saradnje na multilateralnom planu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Glasanje u inostranstvu

     Republička izborna komisija podseća da, ukoliko želite da glasate u inostranstvu na predstojećim izborima 3. aprila, rok za prijavu ističe 12. marta. Klikom OVDE pogledajte video, a detaljnije informacije možete naći na sledećem LINKU .



Selaković razgovarao sa šefom Delegacije EU i ambasadorima država članica EU

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.


Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.

Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.
Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.


Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 



Poseta predsedavajućeg Odbora za odbranu i unutrašnje poslove

     Predsedavajući odbora za odbranu i unutrašnje poslove u Narodnoj skupštini Republike Srbije narodni poslanik Aleksandar Marković i predsedavajući Odbora za kontrolu službi bezbednosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije narodni poslanik Igor Bečić boravili su 23. i 24. februara o.g. u Beču gde su se sastali sa članovima Odbora za odbranu u Saveznom parlamentu Republike Austrije.
     Narodni poslanici Marković i Bečić  tom prilikom imali su sastanke i u Akademiji odbrane i Ministarstvu odbrane Republike Austrije, a prisustvovali su i polaganju vojničke zakletve regruta na redovnom služenju vojnog roka.
     Povodom navedene posete ambasador Nebojša Rodić upriličio je prijem u Ambasadi Republike Srbije na kome su pored narodnih poslanika prisustvovali i državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović, kao i predstavnici Saveznog parlamenta, Ministarstva odbrane i Ministarstva za evropske i međunarodne poslove Republike Austrije.

 



Ambasador Rodić sa poslanicom Kugler

     Ambasador Nebojša Rodić sastao se danas, 17. februara o.g, sa predsedavajućom Grupe prijateljstva Austrija-Srbija u Saveznom parlamentu Republike Austrije poslanicom Narodne partije Austrije (ÖVP) Gudrun Kugler.
     Na sastanku je razgovarano o jačanju parlamentarne saradnje, planiranim zajedničkim aktivnostima na promociji Republike Srbije u Republici Austriji, kao i očuvanju sećanja na mesta stradanja Srba u Austriji, ali i mesta stradanja nemačke govorne manjine u Republici Srbiji.
     Poslanica Kugler je pohvalila Republiku Srbiju kada je reč o pitanjima restitucije, naglasivši da je oko 90% slučajeva restitucije imovine austrijskih državljana već rešeno.
     Dogovoren je sastanak ambasadora Rodića sa svim članovima Grupe prijateljstva Srbija – Austrija, koji bi trebalo da bude održan 7. aprila o.g, i na kome će biti razgovarano o poseti Grupe prijateljstva Republici Srbiji na jesen 2022. godine.



Vučić: Slaveći Sretenje šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.


Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Prijavljivanje za glasanje u inostranstvu do 12. marta

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:


Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.


Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.


Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.


Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.


Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.


Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.


Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”


Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs



Dan državnosti Republike Srbije

     Svim građanima i građankama Republike Srbije koji žive i rade u Republici Austriji čestitamo Dan državnosti!
     Video poruku Ministarstva spoljnih poslova povodom Dana državnosti možete pogledati OVDE.



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije u Beču zbog obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije neće raditi sa strankama 15. i 16. februara 2022. godine



Beograd dobija Centar za četvrtu industrijsku revoluciju

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug
 



Poseta saveznoj pokrajini Štajerskoj

     Ambasador Nebojša Rodić boravio je u četvrtak 3. februara u poseti saveznoj pokrajini Štajerskoj, gde se sastao sa predsednikom pokrajinske Vlade Hermanom Šicenhoferom, predstavnicima sekretarijata za kulturu, sport i međunarodnu saradnju, predstavnicima štajerskih univerziteta, kao i Robertom Brugerom, direktorom Centra za internacionalizaciju Štajerske. Teme posete bile su produbljivanje ekonomske i kulturne saradnje.
     Tom prilikom, ambasador Rodić obišao je i bistu Ive Andrića i zgradu u kojoj je Nikola Tesla studirao tokom svog boravka u Grazu.



Premijera filma Zlatni dečko



Linc: Otvoren počasni konzulat Republike Srbije

Počasni konzulat Republike Srbije u Lincu, u Gornjoj Austriji, danas je počeo sa radom.

Svečanom otvaranju prisustovali pomoćnica ministra spoljnih poslova Republike Srbije Vera Vukićević, ambasador Srbije u  Austriji Nebojša Rodić, generalna konzulka  Srbije u Salcburgu Svetlana Stanković i počasni konzul u Lincu Aleksandar Čenić.

Otvaranjem počasnog konzulata u ovom, trećem po veličini, gradu u Austriji, građani Srbije dobijaju svoj prostor za predstavljanje istorije, kulture i privednih potencijala naše države.

Otvaranje počasnog konzulata u Lincu rezultat je brige Republike Srbije za svoje građane koji žive i rade u ovoj saveznoj državi, ali i pokazatelj njenog opredeljenja da privredne potencijale i ekonomski uspeh, koji kontinuirano traje poslednjih deset godina, učini dostupnim austrijskim privrednicima, podstičući njihovu spremnost da investiraju u Republiku Srbiju, rekao je ambasador Rodić na svečanom ovaranju konzulata.

Dodao je da je otvaranje konzulata i realizacija trasiranog puta predsednika Aleksandra Vučića i ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića, da diplomatsko-konzularna predstavništva budu što bliža našim građanima, naglasivši da je u planu  da se prve polovine ove godine u Republici Austriji otvore još dva počasna konzulata.

 



Proslava hramovne slave u Beču

     U skladu sa trenutnim epidemiološkim merama u Austriji, Saborni hram Svetog Save u Beču proslavio je  svoju hramovnu slavu, a bogosluženju je prisustvovao i ambasador Nebojša Rodić.

     Episkop Andrej je svima čestitao Praznik, pohvalivši strpljenje vernika u ovim vremenima punih iskušenja i izazova ukazavši na značaj lika i dela Svetog Save.



Prijem u Ambasadi

     U znak zahvalnosti za učešće na komemorativnom skupu povodom 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih koji je održan u Beogradu u oktobru 2021. godine, ambasador Nebojša Rodić priredio je prijem za ambasadore Namibije, Laosa, Uzbekistana i Šri Lanke koji su učestvovali na pomenutom događaju, a nerezidencijalno prate Republiku Srbiju iz Beča.
     Ambasador Nebojša Rodić se tom prilikom zahvalio prisutnima na doslednom stavu kada je reč o JPNK, u svoje lično ime, kao i u ime predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića, te podsetio da će u Srbiji uvek imati iskrenog prijatelja. S tim u vezi, ambasador Rodić je ukazao na program stipendija Vlade Srbije pod nazivom „Svet u Srbiji“, namenjen studentima iz Pokreta nesvrstanih koji žele da nastave svoje obrazovanje u Srbiji. 
     Prisutni ambasadori su pohvalili odličnu organizaciju skupa povodom 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih, te preneli svoju zahvalnost na naporima koje Srbija čini kada je reč o doslednom poštovanju međunarodnog prava.
 



Интерактивна онлајн радионица



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA: 3, 6. i 7. januara 2022. godine



Otvaranje Klastera 4 važna prekretnica za Srbiju

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Klaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Klastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Klaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.


Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: Tanjug



Ministar Selaković uputio čestitku austrijskom kancelaru i šefu diplomatije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković čestitao je danas saveznom kancelaru Austrije Karlu Nehameru i ministru za evropske i međunarodne poslove Aleksanderu Šalenbergu stupanje na dužnost.

Ministar Selaković, koji se u julu u Beču sa Nehamerom sastao u vreme dok je on bio na funkciji ministra unutrašnjih poslova, istakao je u čestitki da je upravo taj razgovor potvrdio da postoji podudarnost stavova i zajednički interesi u čitavom nizu pitanja od značaja za naše dve zemlje.

„Uveren sam da će bilateralni odnosi Republike Srbije i Republike Austrije nastaviti da se razvijaju i u periodu pred nama, na osnovama međusobnog poverenja i uzajamnog razumevanja, čemu sam spreman da pružim snažan lični doprinos“, naveo je Selaković.

U čestitki šefu austrijske diplomatije Šalenbergu ministar Selaković je poručio da je Srbija zainteresovana da kontinuirano unapređuje odnose sa Austrijom u svim oblastima od obostranog značaja i na temeljima uzajamnog poštovanja i uvažavanja.

„Punopravno članstvo Republike Srbije u EU ostaje naše strateško opredeljenje, zbog čega visoko cenimo Vašu kontinuiranu podršku u procesu sprovođenja reformskih aktivnosti naše zemlje, uz uverenje da ćemo i ubuduće moći da računamo na adekvatno vrednovanje ostvarenog napretka“, naveo je Selaković.



Važno obaveštenje

KONZULARNO ODELJENJE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA  08. decembra 2021. godine


 



Veoma dobri i stabilni odnosi Srbije i Austrije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Stokholmu sa ministrom za evropske i međunarodne poslove Austrije Mihaelom Linhartom.

Ministar Selaković je konstatovao da su odnosi Srbije i Austrije veoma dobri, stabilni i sveobuhvatni, posebno naglasivši da je politički dijalog dve zemlje intenzivan i da ga karakterišu učestali kontakti na svim nivoima. Šef srpske diplomatije je, tom prilikom, pozvao svog kolegu u Beograd, u zvaničnu posetu Srbiji.

Selaković je rekao da veoma cenimo to što se Austrija zalaže za politiku proširenja EU i zahvalio je na snažnoj podršci koju nam ta zemlja pruža na evropskom putu.

Tokom sastanka, ministri su razmenili mišljenja i o aktuelnim regionalnim pitanjima.

Ministar Selaković sutra će učestvovati na 28. Ministarskom savetu OEBS-a koji se održava u Stokholmu, a na marginama biće realizovani brojni bilateralni susreti sa šefovima diplomatija.

 



VAŽNO OBAVEŠTENjE

Izmenjeni režim rada Konzularnog odeljenja sa strankama

Zbog pogoršane epidemiološke situacije u R. Austriji i uvođenja novih mera od strane nadležnih organa R. Austrije, obaveštavamo da će Konzularno odeljenje Ambasade R. Srbije u  Beču od 22. novembra 2021. godine ograničiti rad sa strankama samo na hitne i neodložne slučajeve.

Svim građanima koji su imali zakazane termine će biti omogućena realizacija istih nakon normalizacije rada Konzularnog odeljenja.

Molimo građane kojima zahtevi nisu neodložni i hitni, da imaju razumevanje i odlože svoj dolazak u prostorije Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Beču.

Građani će blagovremeno biti obavešteni putem internet stranice Ambasade o početku normalnog funkcionisanja Konzularnog odeljenja.

Hvala svim građanima na razumevanju.



Izložba posvećena Miloradu Paviću

     Ambasador Nebojša Rodić otvorio je 18. novembra o.g. u prostorijama Zajednice srpskih klubova u Beču, izložbu posvećenu Miloradu Paviću, koju je organizovalo austrijsko-srpsko kulturno društvo „Vilhemina Mina Karadžić“.
Dvojezična izložba „Milorad Pavić od A do Š“ sastoji se od 32 plakata u obliku slova na kojima su istaknuti najvažniji delovi života i rada ovog pisca.



Selaković razgovarao sa Žiofreom i ambasadorima EU

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.
Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.
Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.


Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.
Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.

Kada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.
Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.
Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.
"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.
Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.
"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

 



Odluka o dodeli nacionalnih priznanja

       Klikom na sledeći LINK možete ostvariti uvid u Odluku o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanje veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.



Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu

     Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu Ambasada Republike Srbije u Beču položila je dana 11.11.2021. godine lovorov venac sa natpisom „Slavom ovenčanim precima“ na spomen obeležje srpskim žrtvama iz Prvog svetskog rata u austrijskoj pokrajini Burgenland u Frauenkirhenu, gde je sahranjeno 2350 srpskih interniraca.



"Jedinstvo" dodelilo plaketu Ambasdi Srbije u Beču

     Povodom 51. godina postojanja kluba „Jedinstvo“, u ime Ambasade Republike Srbije, ambasador Nebojša Rodić primio je 14. novembra o.g. plaketu zahvalnosti za pet decenija uspešne saradnje i prijateljstva.

 



Prijem povodom lekarske slave u Ambasadi Srbije u Beču

     U Ambasadi Republike Srbije 14. novembra o.g. održan je tradicionalni prijem povodom lekarske slave Sveti Kozma i Damjan na koji su bili pozvani lekari, farmaceuti i stomatolozi srpskog porekla koji žive i rade u Republici Austriji. Tom prilikom, slavski kolač osveštao je vladika austrijsko-švajcarski Andrej.



Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Kosmetu


Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.
 



Srbija očekuje podršku za otvaranje klastera do kraja godine


Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Kipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.


Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs
 



Poseta Dragana Markovića Palme Beču

     Predsednik Poslaničke grupe prijateljstva Srbija-Austrija u Narodnoj skupštini Republike Srbije Dragan Marković – Palma boravio je 11. novembra o.g. u poseti Austriji kojom prilikom se sastao sa predsednicom Poslaničke grupe prijateljstva Austrija – Srbija u Saveznom parlamentu Republike Austrije poslanicom Austrijske narodne partije Gudrun Kugler.
     Tom prilikom razgovarano je o jačanju parlamentarne saradnje između dve zemlje, ekonomskoj saradnji, te produbljivanju sveukupnih bilateralnih odnosa.
     Poslanica Kugler prihvatila je poziv Dragana Markovića da u januaru sledeće godine dođe u uzvratnu posetu Republici Srbiji.



Susret amb. N. Rodića i vladike Andreja

     Ambasador Nebojša Rodić susreo se danas, 10. novembra o.g, sa Preosvećenim episkopom austrijsko-švajcarskim Andrejem, kojom prilikom su razmotrili dosadašnje zajedničke aktivnosti u vezi sa memorijalnim kompleksima posvećenih stradalim Srbima na prostoru Republike Austrije tokom Prvog i Drugog svetskog rata.
     Na sastanku je dogovoren i zajednički odlazak u Insbruk, 5. decembra o.g, te obraćanje u Hramu rođenja svetog Jovana Krstitelja i druge zajedničke aktivnosti, kao što je ukazivanje našim građanima na značaj izlaska na predstojeće izbore koji se održavaju u aprilu 2022. godine.



Studijska poseta Beču u organizaciji NALED

     U okviru studijske posete Beču koju je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj i Republičkog sekretarijata za javne politike, Ambasadu Srbije posetili su predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Poreske uprave, Republičkog sekretarijata za javne politike, Agencije za privredne registre, lokalnih samouprava i poslovnih organizacija koje se bave paušalnim oporezivanjem i javnim nabavkama.



Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

 



Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA: 01. i 11. novembra 2021. godine



Kontinuirana komunikacija Srbije sa EU o daljim reformama

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EK, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala preporuku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlja.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.

Brnabić je naglasila da je zbog toga značajno to što se ovaj sastanak održava odmah nakon Izveštaja o napretku, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da će i ta dodatna pojašnjenja doprineti da Srbija dobije saglasnost za formalni nastavak pregovora do kraja ove godine.

Ona je, takođe, istakla da je preporuka Evropske komisije za dalje otvaranje klastera politički veoma značajna, ne samo kao podsticaj Vladi da nastavi motivisano i odgovorno da realizuje svoje reformske planove, već i građanima Srbije, ali i svima u regionu, koji još jednom i na ovaj način dobijaju jasnu potvrdu o perspektivi članstva u EU.

Našim građanima posebno je važno što je postignut napredak u svim segmentima vladavine prava, kao i to što je taj napredak rezultat snažnijeg političkog liderstva i zajedničkog delovanja svih institucija države Srbije, predočila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da se želi dodatni napredak u svim oblastima, a naročito u vladavini prava i da je upravo za to značajna kontinuirana komunikacija sa Delegacijom EU u Srbiji i svim državama članicama.

Joksimović je navela da Izveštaj obezbeđuje potrebnu ravnotežu u oceni svega što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu.

Prema njenim rečima, veoma je važno za dalji reformski proces da je evidentirano da smo ispunili sve kriterijume za otvaranje svih 12 poglavlja u dva klastera: klastera 3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost i klastera 4 - Zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost.

Takođe, kako je podvukla, u već otvorenom klasteru 1, koji se odnosi na osnove vladavine prava, konstatovan je napredak u svim oblastima – u reformi pravosuđa, slobode izražavanja i medija, borbe protiv korupcije, osnovnih ljudskih i manjinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala.

Prema njenim rečima, u nekim segmentima sprovođenje reformi je brže, u drugim je ta dinamika nešto sporija, ali je napredak uočen u svim oblastima i zabeležen je i u samom izveštaju.

Ona je izrazila uverenje da će opšte ocene Evropske komisije, koje govore u prilog iskrenosti, posvećenosti i sposobnosti Vlade da u doba globalne pandemijske krize sprovodi politike od značaja za proces pristupanja, biti dovoljan orijentir državama članicama da se usaglase oko daljeg otvaranja klastera.

Ambasador Žiofre je izrazio zahavalnost Vladi na tome što je sazvala ovaj sastanak sa ambasadorima država članica EU, ocenivši to kao pozitivan pokazatelj posvećenosti Srbije jačanju dijaloga o reformama radi rešavanja prioriteta i neophodnih aktivnosti identifikovanih u godišnjem Izveštaju EK.

On je podsetio na to da Izveštaj odražava povećan broj inicijativa Vlade za ispunjavanje kriterijuma EU poslednjih meseci, koje imaju potencijal da se pretoče u opipljiv napredak kada se u potpunosti sprovedu.

Žiofre je podsetio na to da su EU i njene članice ranije ovog meseca, na Brdu kod Kranja, ponovo potvrdile posvećenost Unije evropskoj perspektivi Srbije i procesu pridruživanja.

Kako je istakao, novom metodologijom oni podstiču Srbiju da nastavi reforme i očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, posebno u oblasti vladavine prava.

Prema njegovim rečima, lideri EU su na Brdu izrazili očekivanje da će partneri na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, jasnom i doslednom javnom komunikacijom preneti prednosti pristupanja EU i podrške Unije i njenih investicija.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



Otkrivanje spomen-ploče Dijani Budisavljević-Obekser

     Na poziv gradonačelnika Inzbruka Georga Vilija ambasador Nebojša Rodić prisustvovao je 21. oktobra o.g. centralnoj manifestaciji povodom ovogodišnjeg otkrivanja spomen-ploče Dijani Budisavljević-Obekser. Pored prijema koji je priredio gradonačelnik održano je i predavanje prof. Ulfa Brunbauera pod nazivom „Genocid u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941-1945): zločinci, žrtve i jedna hrabra žena“.

     Dijana Budisavljević-Obekser je bila Austrijanka koja je tokom Drugog svetskog rata spasila preko 10.000 srpske dece iz ustaških logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

     Boravak u Inzbruku ambasador Nebojša Rodić iskoristio je za radne susrete sa predstavnicima srpskih klubova i udruženja koji su aktivni u Tirolu.

 



Bambijevo veče tradicije i kulture

     Kulturno-sportsko društvo „Bambi“ iz Beča organizovalo je 16. oktobra veliki jesenji koncert pod nazivom „Bambijevo veče tradicije i kulture“ na kome su, pored ambasadora Nebojše Rodića prisustvovali i Vilfrid Cankl, predsednik 12. bečke opštine i Jerg Nojmajer, predstavnik bečkog parlamenta.
      Pored članova kulturno-sportskog društva „Bambi“ i KUD „Zavičaj“ iz Tulna, u programu su učestvovala i bugarska kulturna društva „Pendari“ i „Kitka“, kao i orkestar „Aleksandar“ koji je prezentovao makedonsku narodnu muziku.
      Obraćajući se okupljenima predsednik kulturno-sportskog društva „Bambi“ Aleksandar Saša Stanković izrazio je posebnu zahvalnost Ambasadi Republike Srbije u Beču i Upravi za dijasporu i saradnju sa Srbima u regionu na podršci u organizaciji navedene manifestacije. 



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA:

26. oktobra 2021. godine



Sastanak amb. N. Rodića i amb. Ajgnera u MIP Austrije

     Ambasador N. Rodić sastao se 18. oktobra o.g u Ministarstvu za spoljne i evropske poslove R. Austrije sa direktorom direkcije za JIE, proširenje, Twinning i TAEX i zamenikom šefa Sektora za Evropu i ekonomiju amb. J. Ajgnerom i šefom Odseka za Zapadni Balkan K. Prumerom. Tom prilikom, ambasador N. Rodić uručio je amb. Ajgneru govor MSP R. Srbije N. Selakovića na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj radu UNMIK-a i upoznao ga sa najnovijim dešavanjima na KiM, te stavom R. Srbije po tom pitanju.



Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.



Sastanak amb. Rodića i poslanice G. Kugler

     Ambasador Nebojša Rodić sastao se danas, 11. oktobra o.g, sa novom predsednicom Parlamentarne grupe prijateljstva Austrija-Srbija poslanicom Gudrun Kugler (Austrijska narodna partija – ÖVP). Poslanica G. Kugler, koja je nedavno preuzela funkciju predsedavajuće Grupe prijateljstva je izjavila da je veoma motivisana da radi na jačanju parlamentarne saradnje sa Srbijom, ne samo zbog odličnih sveukupnih bilateralnih odnosa koji su na istorijskom maksimumu, već i zbog brojnosti i uticaja srpske dijaspore u Austriji.
     Ambasador N. Rodić je upoznao sagovornicu sa ekonomskim pokazateljima, podsetivši da je preko 22.000 lica u Republici Srbiji zaposleno u austrijskim firmama, kao i da je Srbija od zemlje iz koje radna snaga odlazi, postala država koja radnu snagu uvozi. Poslanica G. Kugler se saglasila sa iznetim, ukazavši da Austrija Srbiju doživljava kao „Nemačku Zapadnog Balkana“.
     Tokom sastanka dogovoreno je da u narednom periodu Parlamentarna grupa prijateljstva Austrija-Srbija poseti Beograd i susretne se sa poslanicima Parlamentarne grupe prijateljstva u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Image



Ambasador Nebojša Rodić na otkrivanju spomenika

     Na poziv predsednika Nacionalnog veća Saveznog parlamenta Republike Austrije V. Sobotke, predsednice Vlade pokrajine Donja Austrija J. Mikl-Lajtner i gradonačlenika grada Beča M. Ludviga, ambasador Nebojša Rodić prisustvovao je, 7. oktobra o.g, otkrivanju spomenika „Nikada ne zaboravi“. Ovaj spomenik, postavljen na Terminalu 3 aerodoroma „Švehat“, podignut je u ime sećanja na zatvorenike pod-logora Mauthauzen, koji su u periodu od 1943. do 1945. godine bili  zatočeni na području današnjeg aerodroma.



Odluke o sufinasiranju projekata

     Obaveštavamo da je po ovlašćenju MSP br. 1514-1/12 od 8. septembra o.g, državni sekretar N. Starović, 4. oktobra o.g. doneo Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.
     Uvid u objavljene Odluke možete ostvariti OVDE



Ambasador Nebojša Rodić dočekao predstavnike udruženja „Kasiopea“

     Ambasador Nebojša Rodić, zajedno sa predstavnicima Ambasade Francuske i Rumunije, te Delegacije EU u Republici Austriji, dočekao je predstavnike udruženja „Kasiopea“ koji, u cilju borbe protiv raka dojke, voze biciklističku turu od Pariza do Bukurešta. Ambasador Rodić i drugi diplomatski predstavnici odvezli zajednički su deo ove biciklističke ture od Klosternojeburga do Ambasade Francuske u Beču.



Prijem za predstavnike lokalnih samouprava Jablaničkog i Pčinjskog okruga u Ambasadi Republike Srbije u Beču

     Na poziv ambasadora N. Rodića, u subotu 2. oktobra o.g, u Ambasadi je organizovan prijem za predstavnike lokalnih samouprava Jablaničkog i Pčinjskog okruga koji su od 30. septembra do 3. oktobra boravili u Republici Austriji u okviru projekta „Pametna specijalizacija – poluga regionalnog razvoja“.



Predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac

30. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Gol



Selaković u Njujorku sa 28 šefova diplomatije o ekonomskim uspesima Srbije i situaciji na KiM

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.
 



Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.



„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Priština ozbiljno ugrozila mir i regionalnu stabilnost

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs



Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.



Rukopoloženje braće Mićić u Lincu

      Ambasador Nebojša Rodić prisustvovao je rukopoloženju braće Nemanje i Đorđa Mićića, sinova prote Mićića, u čin đakona. Obe liturgije u parohiji Oca Vasilija Ostroškog u Lincu predvodio je episkop austrijsko-švajcarski Andrej. Pored ambasadora N. Rodića ovom svečanom činu prisustvovao je i dr Paulus Val, penzionisani veroučitelj i nekadašnji pomoćnik direktora Kulturnog centra u Vladi Gornje Austrije.

 



Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

     U organizaciji Austrijskog saveza srpskog folklora (ASSF) u Salcburgu je, 18. septembra o.g, povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, održana svečana akademija koju su otvorili direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon i ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić.


      Program svečane akademije povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave počeo je intoniranjem himne „Bože pravde“ i podizanje srpske zastave, uz pratnju dece članova folklornih sekcija srpskih klubova i društava, nakon čega su se prisutnima obratili ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić, Direktor Uprave za dijasporu i saradnju sa Srbima u regionu Arno Gujon, generalni konzul Republike Srbije u Salcburgu Svetlana Lala Stanković i predsednik ASSF Aleksandar Stanković. Nakon svečanosti održana je skupština Austrijskog saveza srpskog folklora na kojoj je učestvovao Dejan Savić, izaslanik predsednika Republike Srbije A. Vučića i kojom prilikom je lično obavio razgovor sa učesnicima skupštine – predstavnicima srpskih udruženja.



Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!



Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!



Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.


Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.



I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"


Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

 



Audicija za nove članove Malog hora Prosvjete

     SKPD Prosvjeta organizuje audiciju za nove članove Malog hora. Audicija će biti održana u subotu, 25. septembra u 17 časova u suturenu Hrama Svetog Save (Veithgasse 3, 1030).,
     Dodatne informacije o Malom horu Prosvjete možete videti OVDE



Kampanja zaštite imovinskih prava Srba u Federaciji BiH

     Obaveštavamo građane Republike Srbije da je u Federaciji BiH u toku usklađivanje podataka i nekretninama katastra i zemljišnih knjiga, tzv. harmonizacija podataka. Prilikom ovog procesa pripadnici srpskog naroda mogu da izgube pravo na imovinu koja je u njihovom vlasništvu ili posedu.
     Prepreku za upis vlasničkih i drugih prava na imovinu u Federaciji BiH predstavlja činjenica da se pozivi nosiocima imovinskih prava ne šalju lično, a u mnogim slučajevima se kao vlasnik upisuje država, entitet, kanton ili opština, ili lice koje neovlašćeno koristi srpsku imovinu.
     Harmonizacija, odnosno zamena i uspostavljanje novih zemljišnih knjiga vrši se na način tako što se javni poziv objavljuje samo u službenom listu Federacije BiH i dnevnim novinama pojedinačno za svaku katastarsku opštinu, koje su dostupne u Federaciji BiH, tako da izbegli i raseljeni Srbi, te njihovi naslednici, nemaju saznanja da je njihovo zemljište, ili zemljište njihovih predaka, predmet postupka, te se njihovo pravo ne uzima u obzir.
     S tim u vezi, Uprava za dijasporu i saradnju sa Srbima u regionu se uključila u informisanje pripadnika sprskog naroda poreklom iz Federacije BiH koji se nalaze u dijaspori da se jave Kancelariji za stručnu pravnu pomoć Republike Srpske:


Telefon: +387 554 909 40
Viber WhatsApp: +387 65 090 040
E-mail: pravnapomoc.banjaluka@rgus.org
@kancelarija za pravnu pomoc

Kontakti Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH:
E-mail: odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com
Facebook: @srbiufederacijibih
Twitter: @OdborF
 



Boaravak saveznog kancelara R. Austrije S. Kurca u Beogradu, 4. septembar 2021. godine

     Savezni kancelar Republike Austrije Sebastijan Kurc boravio je u radnoj poseti Republici Srbiji 4. septembra o.g. Tom prilikom, savezni kancelar S. Kurc sastao se sa PR A. Vučićem i PV A. Brnabić, te je odlikovan Ordenom Republike Srbije na lenti.
     Ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić dočekao je saveznog kancelara S. Kurca na aerodromu, pratio ga tokom njegovog boravka u Republici Srbiji, tokom sastanaka sa PR A. Vučićem i PV A. Brnabić, te ispratio prilikom njegovog povratka za Beč. Savezni kancelar S. Kurc je posetu Republici Srbiji ocenio kao veoma uspešnu i zahvalio se ambasadoru N. Rodiću na gostoprimstvu i pruženoj pomoći.



Zahvalnost Austriji na podršci u procesu evropskih integracija

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić iskazala je danas u razgovoru sa saveznim kancelarom Republike Austrije Sebastijanom Kurcom zahvalnost na konstruktivnoj podršci i pomoći koju Austrija pruža u procesu evropskih integracija, i dodala da će Srbija i u budućnosti znati da ceni i poštuje ovo partnerstvo i snažno zalaganje Austrije unutar Evropske unije za evropski put Srbije i Zapadnog Balkana.

Premijerka je, govoreći o evropskim integracijama, istakla da očekuje da će tokom slovenačkog predsedavanja Savetu Evropske unije napredak Srbije biti pozitivno ocenjen što će, kako je istakla, rezultirati i otvaranjem spremnih klastera.
Navodeći da će se Austrija i u budućnosti zalagati za evropsku perspektivu i članstvo Srbije u Evropskoj uniji, austrijski kancelar je čestitao na uspehu i snažnoj borbi države u očuvanju stabilne ekonomije tokom teških pandemijskih uslova.
Kurc je istakao da je Srbija važan privredni partner, dodajući da u skoroj budućnosti očekuje značajne austrijske investicije na našem tržištu, zahvaljujući, kako je objasnio, ne samo dobrom ekonomskom, već i političkom partnerstvu.

Naglašavajući da je za Srbiju stabilnost regiona izuzetno značajno pitanje, predsednica Vlade izrazila je zabrinutost zbog aktuelne situacije u pregovorima Beograda i Prištine, neuspeha u implementaciji dogovorenog Briselskim sporazumom i sigurnosti srpskog i nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, zbog učestalih napada.


Savezni kancelar istakao je da Austrija podržava dijalog Beograda i Prištine, koji je ocenio kao veoma značajan proces i presudan za stabilnost i napredak regiona.On je naveo da će Austrija i u budućnosti predstavljati važnog partnera Srbiji u okviru Evropske unije i pružati pomoć i podršku po svim za našu zemlju ključnim pitanjima.


Predsednica Vlade čestitala je austrijskom kancelaru na Ordenu Republike Srbije na lenti, najvišem državnom odlikovanju, uručenom za naročite lične zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa dveju zemalja.
 



Radna poseta saveznog kancelara Republike Austrije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas  u radnu posetu saveznog kancelara Republike Austrije Sebastijana Kurca i uručio mu Orden Republike Srbije na lenti za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa dve zemlje.

"Predanost koju godinama pokazujete u jačanju naših ukupnih odnosa od ogromnog je značaja za Srbiju i za mene lično kao predsednika. Ostavili ste veliki utisak i pre nego što ste izabrani za saveznog kancelara. Srbija je zahvalna na ličnom doprinosu. Uvereni smo da ćemo austrijsku podršku imati i  ubuduće", rekao je predsednik Vučić i dodao da mu je čast i posebno zadovoljstvo da austrijskom kancelaru, kao osvedočenom prijatelju, uruči najviše državno odlikovanje. On je istakao da je za Srbiju posebno važno da može da računa na prijateljsku podršku Austrije u momentima kada se suočava sa teškoćama, od migrantskih kriza do pandemije.

„Želim da kažem da smo udvostručili saradnju u poslednjih deset godina, dobrim delom zahvaljujući zalaganju kancelara Kurca. Hvala na tome što podstičete investitore da dolaze u Srbiju i što brinete o našem narodu koji živi u Austriji. Ovo za nas nije ni mali ni beznačajan  dan“ rekao je predsednik Vučić. On je preneo da je sa austrijskim kancelarom razgovarao o novim investicijama  i najavio četiri značajne investicije iz Austrije do kraja godine.

„Svaki politički signal od nekoga ko ima tako dominantnu podršku u Austriji kao što je ima kancelar Kurc je važan  jer otvara put i govori da je dobro ulagati u Srbiju“, naglasio je predsednik Vučić i dodao da će Srbija nastaviti da radi sa Privrednom komorom Austrije, kao i sa Švajcarskom i Nemačkom i po pitanju dualnog obrazovanja.

„Po poslednjim podacima, od 4. 000 đaka koje smo školovali po tom principu, 70 odsto je u svojoj struci dobilo posao. To su promene koje smo najavljivali, iako smo bili kritikovani. To su  važne stvari zbog kojih Srbija ide napred“, rekao je predsednik Vučić i istakao da je fiskalna situacija u Srbiji dobra, da  je javni dug stabilan i da je Srbija zemlja u kojoj najbrže rastu plate i penzije u celom regionu, te da je privukla 61 odsto svih stranih investicija na Zapadnom Balkanu.

„Ne bismo to sve mogli da nemamo ovakve prijatelje, ljude koji veruju u Srbiju i njenu budućnost, kao što mi verujemo u njihovo znanje, tehnologiju i podršku“, poručio je predsednik Vučić.

Savezni kancelar Republike Austrije Sebastijan Kurc je istakao da se uvek trudio da ima dobar kontakt sa zemljama Zapadnog Balkana i izrazio zadovoljstvo zbog dobre ekonomske razmene Austrije sa Srbijom, koja je najveći ekonomski partner Austrije na Zapadnom Balkanu.



"Veoma nas raduje što u Austriji imamo mnoge ljude koji vuku korene sa Zapadnog Balkana i koji su dali veliki doprinos našem društvu", naveo je austrijski kancelar Kurc i dodao da želi da čestita Srbiji na uspehu u borbi sa pandemijom virusa korona jer je među prvima počela sa vakcinacijom, čak i pre nekih država članica EU. On je istakao i da ga raduje što postoji dobra saradnja srpske i austrijske policije.

„U poslednjim godinama smo imali veliki izazov u vidu migracija i Srbija je dala veliki doprinos u borbi protiv ilegalnih migracija“, rekao je austrijski kancelar i naglasio da se Austrija unutar EU kontunirano zalaže za postupak pridruživanja i evropsku perspektivu Srbije i zemalja Zapadnog Balkana.



"Tu će i ubuduće biti puna podrška Austrije i, u tom smislu, zahvaljujem na dobroj bilateralnoj saradnji na političkom nivou, na dobroj privrednoj saradnji, ali i na snažnim međuljudskim odnosima i povezanosti koja postoji između Austrije i Srbije", poručio je kancelar Republike Austrije.


Izvor / Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

 



Otvoren "Adria Film Fest" u Beču

     Ambasador Nebojša Rodić svečano je otvorio „Adria Film Fest“,  drugi po redu festival srpskog filma u Beču koji će biti održan u periodu od 2. do 5. septembra o.g. Festival je otvoren filmom „Nečista krv: greh predaka“, a u okviru programa biće prikazano još šest filmskih ostvarenja iz Srbije i regiona, i to: „Jedini izlaz“, „Dnevnik Dijane Budisavljević“, „Crna Gora podeljena zemlja“, „Vikend sa ćaletom“, „Otac“ i „Lihvar“.
     Festival, koji se održava uz podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Ambasade Republike Srbije u Beču ima za cilj da doprinese promociji naše kulture i umetnosti, kao i unapređenju i promovisanju savremenog umetničkog stvaralaštva.



Konkurs za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja

     Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković doneo je Odluku broj 334/30-2021/01 od 2. avgusta o.g. kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

     Sve detalje u vezi sa navedenim konkursom možete pogledati OVDE.



Ambasador Nebojša Rodić podseća na stradale u "Oluji"

     Frankfurtske „Vesti“ objavile su autorski članak ambasadora Nebojše Rodića povodom sećanja na stradanje Srba u Hrvatskoj tokom akcije „Oluja“ pod naslovom: „Srbija je kadra da pobedi zlo“. Ambasador Rodić je poručio da Srbi nikada neće zaboraviti stradanje svojih sunarodnika, jer se do danas, više od 26 godina kasnije, još uvek ne zna sudbina 1.853 Srba koji su nestali u ovoj zločinačkoj akciji.
     Ambasador Rodić na kraju teksta zaključuje da Srbija danas vodi brigu o svakom državljaninu, ma gde on bio, iz kog razloga je prepoznatljiva u Evropi i svetu.
     Integralni tekst možete pročitati OVDE



Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.



Konkurs za sufinansiranje projekata namenjenih dijaspori

Ministarstvo spoljnih poslova – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu objavilo je Konkurs za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.


Sve detalje konkursa i način prijavljivanja možete pogledati OVDE



Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner

22. jul 2021. godine

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU.

 


Opširnije...
Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije

20. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

 


Opširnije...
Selaković: Poseta Austriji potvrda je odličnih odnosa i saradnje

17. jul 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, sumirajući rezultate svoje posete Austriji, rekao je da je poseta bila izuzetno uspešna i da su potvrđeni odlični odnosi i saradnja dve zemlje.

Ministar je ukazao na važne susrete s austrijskim zvaničnicima, ali posebno je govorio o susretima s predstavnicima Austrijsko-srpskog poslovnog foruma, predstavnicima dijaspore i srpskih udruženja u Austriji.

Kada je u pitanju susret s predstavnicima Austrijsko-srpskog poslovnog foruma, Selaković je rekao da se članovi redovno okupljaju i razgovaraju o budućim ulaganjima u Srbiji i naglasio da je to primer dobre sinergije u jačanju bilateralne saradnje Srbije i Austrije.

Govoreći o srpskoj dijaspori, Selaković je naglasio da u Austriji živi preko 300.000 ljudi srpskog porekla, da su oni državljani Austrije i važan deo austrijskog društva, ali i da nikako ne raskidaju sponu sa svojom maticom.

Dodao je da je razgovarao i sa predstavnicima najvećih srpskih udruženja u Beču - sa predstavnicima udruženja Jedinstvo, Bambi, Mokranjac i Prosvjeta. Poručio je da su razgovarali o nastavi na srpskom jeziku i učenju ćirilice, o organizaciji Svetosavskog bala, kao i o evropskoj smotri srpskog folklora i mogućoj organizaciji tog događaja u Novom Sadu.

Ministar je pohvalio i rad Ambasade u Beču na čelu s ambasadorom Rodićem istakavši da je konzularno odeljenje ambasade najefikasnije, ali i najopterećenije poslom koji obavljaju za naše građane, kao i da predstavljaju odličan primer celoj diplomatsko-konzularnoj mreži.

Selaković je podvukao da su razgovori s austrijskim ministrima bili prilika da se razgovara o odličnim ekonomskim uspesima naše zemlje i velikim austrijskim investicijama u srpsku privredu. Ocenio je da se interesovanje za investicije nastavlja, da je razgovarao sa predstavnicima kompanija koje posluju u Srbiji, ali i predstavnicima novih kompanija koje žele da ulažu u Srbiji.

Istakao je da se nada da će do kraja godine u posetu Srbiji doći i ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg i ministarka za digitalizaciju i privredu Margaret Šrambek.

Tokom posete Austriji, ministar se susreo s episkopom austrijsko-švajcarskim Andrejom koji ga je upoznao s aktivnostima SPC u Austriji. Ministar je obišao i memorijalni kompleks Mauthauzen i položio vence na vojničkim grobljima Rajferdorf i Ašah.

Ministar je posetu završio razgovorom sa ambasadorom Laosa koji iz Beča pokriva Srbiju. Poručio je da su razmotrili saradnju dve zemlje, ali i da je uputio poziv ministru spoljnih poslova Laosa da poseti Beograd prilikom obeležavanja 60. godišnjice Prve konferencije nesvrstanih u oktobru.

 



Selaković sa predstavnicima Austrijsko-srpskog privrednog foruma

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se u Beču sa predstavnicima Austrijsko-srpskog privrednog foruma i pozvao ih da dođu i ulažu u Srbiji.

Ministar je privrednike upoznao sa rezultatima ekonomske i fiskalne konsolidacije u Srbiji, kao i sa investicionom klimom.

Ministar se osvrnuo i na situaciju tokom pandemije korona virusa podvlačeći da su glavni zadaci tokom poslednjih 18 meseci bili očuvanje javnog zdravlja i ekonomije.

Selaković je upoznao prisutne i sa brojnim merama pomoći koje je Vlada donela kako bi se u ovim teškim trenucima sačuvala srpska ekonomija i privreda.

„Tokom 2020. godine, korona godine, Srbija je imala rast od minus 0.5 odsto i bili smo najbolji u Evropi, a tokom prvih 6 meseci ove godine beležimo rast od 8 odsto“, rekao je ministar.

Posebno je govorio o tome da je Srbija obezbedila četiri vakcine protiv korona virusa za svoje građane i informisao da je do sada imunizovano 50% punoletnog stanovništva.

Rekao je i da je Srbija pokazala solidarnost i donirala više od 240.000 vakcina komšijama, kao i da smo pozvali građane BiH i Severne Makedonije da dođu i besplatno se vakcinišu u Srbiji.

Govoreći o saradnji Srbije i Austrije, Selaković je izrazio posebno zadovoljstvo podatkom da je Austrija drugi najveći investitor u sprsku ekonomiju, da je u poslednjih 10 godina investirala više od dve i po milijarde evra, kao i da u Srbiji posluju 733 austrijske kompanije koje zapošljavaju 22.000 ljudi.

Ministar se osvrnuo i na razgovor sa austrijskom ministarkom za digitalizaciju i privredu, kojem su prisustvovali i predstavnici četiri austrijske kompanije koje posluju u Srbiji, ali i da je dobio informacije o novim kompanijama koje su spremne da dođu u našu zemlju.

Pomenuo je značaj toga što je Srbija prva u regionu uvela informatiku kao obavezni predmet osnovcima i činjenicu da smo ove godine imali prvu generaciju od 67.000 učenika na maloj maturi koji su prošli kroz sistem takvog obrazovanja.

Selaković je to posebno istakao, rekavši da se u biznis-krugovima Srbija doživljava kao zemlja poljoprivrede što i jeste, ali da je sada IT industrija u Srbiji veoma jaka i zauzima vrlo važno mesto.

Selaković je obraćanje završio naglašavajući da je saradnja Srbije i Austrije veoma dobra, da ima tendenciju daljeg rasta i pozvao sve prisutne da dođu u Beograd i Srbiju.



Selaković se susreo sa vladikom austrijsko-švajcarskim Andrejom

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković susreo se danas, tokom zvanične posete Austriji, sa njegovim preosveštenstvom, vladikom austrijsko-švajcarskim Andrejom Ćilerdžićem.

Ministar Selaković je episkopa Andreja informisao o razgovorima koje je imao sa predstavnicima srpske dijaspore u Beču i konstatovao da država i crkva treba da dosledno sarađuju radeći na očuvanju kulturnog i nacionalnog identiteta našeg naroda u rasejanju.

Selaković je episkopu Andreju zahvalio na tome što brine o negovanju sećanja na Srbe koji su tokom Prvog i Drugog svetskog rata preminuli u zarobljeništvu na tlu Austrije i zatražio blagoslov da Srbija u memorijalima širom Austrije postavi obeležja sa imenima desetina hiljada naših stradalih sunarodnika.

Sagovornici su se saglasili o potrebi zajedničkog rada na očuvanju srpskog jezika i ćirilice i iznalaženju najefikasnijih načina da srpska deca u Austriji ne izgube kulturnu i identitetsku vezu sa maticom.


 



Selaković se susreo sa vladikom austrijsko-švajcarskim Andrejom

16. jul 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković susreo se danas, tokom zvanične posete Austriji, sa njegovim preosveštenstvom, vladikom austrijsko-švajcarskim Andrejom Ćilerdžićem.

Ministar Selaković je episkopa Andreja informisao o razgovorima koje je imao sa predstavnicima srpske dijaspore u Beču i konstatovao da država i crkva treba da dosledno sarađuju radeći na očuvanju kulturnog i nacionalnog identiteta našeg naroda u rasejanju.

Selaković je episkopu Andreju zahvalio na tome što brine o negovanju sećanja na Srbe koji su tokom Prvog i Drugog svetskog rata preminuli u zarobljeništvu na tlu Austrije i zatražio blagoslov da Srbija u memorijalima širom Austrije postavi obeležja sa imenima desetina hiljada naših stradalih sunarodnika.

Sagovornici su se saglasili o potrebi zajedničkog rada na očuvanju srpskog jezika i ćirilice i iznalaženju najefikasnijih načina da srpska deca u Austriji ne izgube kulturnu i identitetsku vezu sa maticom.

Vladika Andrej je istakao da srpski narod u Beču svojim radom, načinom života i crkvenošću čini čast Srbiji, jer su, kako je rekao, srpske crkve u Austriji pune vernika.



Selaković: Stabilnost i bezbednost u regionu jedan od prioriteta Srbije

16. jul 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beču sa saveznim ministrom unutrašnjih poslova Austrije Karlom Nehamerom.

Selaković je zahvalio sagovorniku na doslednoj podršci koju Austrija pruža Srbiji na planu evrointegracija.

Takođe, Selaković je ukazao na veoma dobre ekonomske odnose i istakao da je Austrija za nas jedan od najvažnijih partnera na polju ekonomije.

Selaković je poručio da je naša zemlja pouzdan partner Austriji u policijskoj saradnji, a osvrnuo se i na uspešnu posetu ministra Nehamera Beogradu tokom koje je potpisan Sporazum između Vlade Srbije i Savezne Vlade Austrije o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Naše zemlje, kako je istakao, imaju brojne zajedničke interese koji se ostvaruju upravo kroz saradnju ministarstava unutrašnjih poslova.

Selaković je naglasio da je stabilnost i bezbednost u regionu jedan od prioriteta Srbije, što pokazujemo svakodnevno angažovanjem na političkom, socijalnom i ekonomskom planu, kao i učešćem na multilateralnim forumima.

Selaković je podvukao da je Srbija opredeljena da sa evropskim partnerima sarađuje na trajnom rešavanju problema iregularnih migracija i borbi protiv terorizma.

Dodao je da je Srbija od strane EU prepoznata kao pouzdan i principijelan partner u borbi protiv iregularnih migracija, i poručio da evropske zemlje, u suočavanju sa ovim izazovom, ne treba da štite samo svoje tržište, već i svoju kulturu.
 



Selaković: Veoma dobra saradnja Srbije i Austrije

16. jul 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beču sa ministrom za evropske i međunarodne poslove Aleksanderom Šalenbergom sa kojim je razgovarao o bilateralnoj saradnji i mogućnostima za njeno dalje unapređenje.

Selaković je poručio da su odnosi Srbije i Austrije veoma dobri i da ih karakterišu redovni kontakti i komunikacija na svim nivoima. Ovom prilikom, šef srpske diplomatije uputio je poziv ministru Šalenbergu da dođe u uzvratnu posetu, izrazivši nadu da će se poseta austrijskog kolege realizovati do kraja godine.

Selaković je istakao da je Austrija drugi najveći investitor u srpsku ekonomiju i da je u poslednjih 10 godina investirala dve milijarde 585 miliona evra. Posebno je naglasio da u Srbiji posluju 733 austrijske kompanije koje zapošljavaju 22.000 ljudi.

Takođe, ministar je rekao da je na sastancima dobio informacije o novim austrijskim kompanijama koje su zainteresovane da investiraju u Srbiji, a koje nisu bile na srpskom tržištu do sada.

Kada je u pitanju dalja ekonomska saradnja, ministar je istakao da je današnji razgovor bio izuzetno važan jer je sa ministrom Šalenbergom razgovarao o načinima da se nađe najbolji mogući okvir za saradnju koja bi doprinela oporavku ekonomija Srbije i Austrije u post pandemijskom pariodu.

Ministar je zahvalio kancelaru Kurcu, austrijskoj Vladi i kolegi Šalenbergu na snažnoj podršci koju pružaju Srbiji na našem evropskom putu.

Ministar je poručio da je austrijskog kolegu informisao o dijalogu Beograda i Prištine, ukazao da je naša strana posvećena dijalogu, kao i da je dijalog jedini način da se dođe do rešenja.

Selaković je naglasio da je potrebno doći do kompromisnog rešenja koje bi bilo održivo i prihvatljivo za obe strane.

„Mislimo da je moguće doći do kompromisa, nije lako, ali uprkos svim razlikama mislimo da je dijalog pravi put za postizanje rešenja“, istakao je Selaković.

Selaković je rekao da je sa austrijskim kolegom razgovarao i o našoj dijaspori, o desetinama hiljada građana našeg porekla koji su austrijski državljani, kao i da je zahvalio austrijskom kolegi na svemu što oni dobijaju od Austrije kao države.




Selaković: Izuzetno važno negovati kulturu sećanja na naše pretke

15. jul 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković obišao je danas memorijalni kompleks Mauthauzen i položio vence na vojničkim grobljima Rajferdorf i Ašah.

Ovom prilikom ministar je istakao da je izuzetno važno negovati kulturu sećanja na naše pretke.

„Veoma je važno da se sećamo svojih predaka koji su živote ugradili u temelje slobodne, suverene i samostalne Srbije koja i danas postoji, uzdiže se i razvija. Srbije koja danas sa Austrijom zajednički gradi škole i fabrike i ide putem neke bolje budućnosti“, rekao je ministar.

Poručio je da od Austrijanaca možemo da naučimo kako se ovakva mesta održavaju i drži do toga da se svaka žrtva obeleži.

„Naši preci su svoje živote dali da bi mi danas živeli u slobodnoj Srbiji, koja ne da na sebe, ali koja svakome pruža ruku prijateljstva da u miru gradimo bolju i svetliju budućnost“, podvukao je ministar.

Ministar je rekao da je u Gornjoj Austriji, Lincu i okolini, sahranjeno 50.000 Srba, a da danas ovde živi i radi toliki broj naših sunarodnika, kao i da oni predstavljaju važnu sponu između Srbije i Austrije.




Selaković: Veoma dobra ekonomska saradnja Srbije i Austrije

15. jul 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković zvaničnu posetu Austriji započeo je sastankom sa ministarkom za digitalizaciju i privredu Margaret Šrambek sa kojom je razgovarao o ekonomskoj saradnji, digitalizaciji državne uprave i dualnom obrazovanju.

Selaković je naglasio da je Austrija, sa uložene dve milijarde 570 miliona evra u periodu od 2010. do 2020. godine, druga zemlja investitor u srpsku ekonomiju. Posebno je istakao podatak da oko 900 austrijskih preduzeća posluje u Srbiji, i da upošljavaju oko 22.000 naših građana, kao i da ti brojevi iz godine u godinu rastu.

Takođe, ministar je rekao da je današnji razgovor bio veoma značajan budući da su prisustvovali i predstavnici četiri velike kompanije koje posluju na srpskom tržištu.

Ministar je pomenuo kompaniju „Magna siting“ koja praktično namerava da gotovo celu svoju proizvodnju iz Evrope koncentriše u Srbiji.

„Ohrabruje nas činjenica da nisu govorili samo o zapošljavanju jednostavne radne snage, nego su govorili da će svoj sektor razvoja prebaciti u Srbiju, zbog pogodnosti koje pruža srpsko tržište - IT sektor“, rekao je Selaković.

 

Govoreći o trgovinskoj razmeni, ministar je rekao da je 2020. godine ona iznosila milijardu i 70 miliona evra, što je 14 odsto niže u odnosu na 2019, ali da rast našeg izvoza od skoro 15 odsto i uvoza iz Austrije od 18 odsto pokazuju da ćemo tokom ove godine uspeti da nadoknadimo ono što smo tokom prošle godine propustili.

Selaković je istakao da je ministarka Šrambek pohvalila podatak da je Srbija prva u regionu uvela informatiku kao obavezni predmet osnovcima i činjenicu da smo ove godine imali prvu generaciju od 67.000 učenika na maloj maturi koji su prošli kroz sistem takvog obrazovanja.

Takođe, ministri su razgovarali i o dualnom obrazovanju, a ministar Selaković je upoznao austrijsku ministarku sa činjenicom da ove godine u Srbiji počinje uvođenje dualnog obrazovanja na nivou univerziteta.

Ministar je rekao da je na sastanku razgovarano i o mogućnosti saradnje u digitalizaciji državne uprave i naveo podatak da Austrija ove godine ulazi u program izrade vozačkih dozvola koje će biti integrisane u mobilne telefone.



Banka Poštanska štedionica u Ambasadi Republike Srbije u Republici Austriji predstavila projekat TIZI

14.jul 2021. godine

Banka Poštanska štedionica predstavila je danas u Ambasadi Republike Srbije u Republici Austriji svoju novu uslugu TIZI, koja, uz najmanje troškove, u realnom vremenu, omogućava brzo, jednostavno, sigurno i efikasno slanje novca iz inostranstva u Srbiju.

Prvu transakciju obavio je ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić uplativši novac svojoj porodici u Beogradu.
Izrazivši zadovoljstvo što je domaćin delegaciji Banke Poštanska štedionica, državnoj banci koja ove godine obeležava 100 godina postojanja, ambasador Rodić je istakao:

„To je period koji je za svako uvažavanje u bilo kojoj evropskoj i svetskoj zemlji. Naravno, Banka Poštanska štedionica uvek prednjači“, rekao je ambasador Rodić podsetivši da je Banka još 1969. godine prva uvela IBM tehnologiju u svoje poslovanje.

„Danas, Banka Poštanska štedionica nam predstavlja svoj novi proizvod, TIZI, koji je pre svega namenjen našim građanima koji imaju potrebu da brzo, jeftino i ekspeditivno dostave novac svojim porodicama, prijateljima i dragim ljudima u domovini. To je ogromna prednost koju do sada nismo imali. TIZI pruža mogućnost da onaj ko šalje novac plaća neuporedivo manju nadoknadu, kao i da se kurs koji utvrđuje Narodna banka Srbije apsolutno poštuje što je garant da sredstva koja ste iz Republike Austrije uputili svojim dragim u Republiku Srbiju bude adekvatan iznosu koji će oni da prime“, rekao je ambasador Nebojša Rodić i dodao:

„Veliki broj naših građana ovde živi, to su vredni ljudi koji pošteno zarađuju svoj novac i koji pomažu Republiku Srbiju i sa velikim ponosom gledaju svaki dan promenu koja se u našoj državi događa. To je nešto što sokoli, nešto što daje nadu da će se mnogi od njih vratiti u domovinu, ne samo u trenutku kada odu u penziju nego i ranije da bi nastavili svoj biznis. Poslovanje koje nam danas Banka Poštanska štedionica predstavlja kroz svoj projekat TIZI je budućnost kojom Srbija ide napred. To je stvarno za ponos, nešto što nas čini toliko zadovoljnim da kroz grad Beč, kroz Austriju možemo da idemo sa podignutom glavom i da budemo ljudi koji imaju šta da ponude svim svojim državljanima, svim ljudima koji imaju potrebu da preko banke komuniciraju sa svojima u Republici Srbiji. Hvala vam, želim vam uspeh i da ovaj projekat, koji štedi i novac i vreme, ima na stotine hiljada korisnika“.

Bojan Kekić, predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica, istakao je da je malo gradova sa kojima su naši ljudi toliko povezani, još od 17. veka, kao što je Beč. Upravo zbog toga ovaj grad izabran je za promociju nove usluge, koja će olakšati prenos novca iz inostranstva u Srbiju što će mnogo značiti našoj dijaspori, kao i korisnicima u Srbiji.
Izrazivši zahvalnost domaćinima za podršku koja je pružena Banci Poštanska štedionica kao državnoj banci sa jasno artikulisanim državnim interesom, mr Kekić je istakao:

„Banka Poštanska štedionica u Srbiji je prisutna od Čantavira i Subotice do Trgovišta, Vranja i Kosovske Mitrovice, od Sjenice i Tutina do Negotina i Kladova. Danas u Beču predstavlja projekat TIZI koji će omogućiti našim ljudima koji žive u Beču kao i širom sveta, koji su vezani za Srbiju, da na lakši našin pošalju novac svojima u Srbiju. Posebno nam je zadovoljstvo da je Srbija u prethodnih nekoliko godina prepoznata kao perspektivna i jaka država, pa se i mi kao banka trudimo da je pratimo i s ponosom očekujemo da tako biti i ubuduće“. 

Prenos novca iz inostranstva u Srbiju omogućen je preko portala TIZI koji se nalazi na sajtu Banke Poštanska štedionica (www.posted.co.rs) i svima je dostupan.

Jelena Sekulović, direktor Sektora za platne kartice i digitalno bankarstvo Banke Poštanska štedionica, objasnila je da pošiljalac na TIZI portalu prvo na jednostavan način registruje a zatim unosi podatke o primaocu uz broj mobilnog telefona primaoca. Za sada, plaćanje u dinarima obavlja se međunarodnim VISA i UnionPay platnim karticama koje su izdate u inostranstvu, dok je plaćanje Master karticama planirano do kraja leta.

Banka odmah po odobrenju transakcije platnom karticom stavlja na raspolaganje novac primaocu tako što ga uplaćuje na tekući dinarski račun, ukoliko već ima otvoren račun kod Banke Poštanska štedionica ili isplatom sredstava na šalteru bilo koje od 206 ekspozitura Banke u zemlji, ukoliko primalac nema otvoren račun kod Banke Poštanska štedionica. U istom tretutku Banka šalje SMS primaocu da su mu sredstva na raspolaganju.

„Ovakav način prenosa novca je sa bezbednosnog aspekta rađen i sertifikovan prema najvišim standardima u svetu, tako da je pored brzine, efikasnosti, jednostavnog korišćenja, kao i minimalnih troškova za pošiljaoca, garantovana sigurnost za sve učesnike“, zaključila je Jelena Sekulović.

Delegaciju Banke Poštanska štedionica, koju je predvodio mr Bojan Kekić, predsednik Izvršnog odbora sa članom Izvršnog odbora Natašom Marković, činili su Jelena Sekulović, Biljana Korica i Bojan Rajić.



Srbija snažno podržava Berlinski proces

5. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

 

Kao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju  Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.



Sastanak amb. Rodića i amb. Sirijske Arapske Republike u Republici Austriji

      Novopostavljeni ambasador Sirijske Arapske Republike u Republici Austriji dr. Hasan Kadur sastao se 1. jula o.g. sa ambasadorom Republike Srbije Nebojšom Rodićem. 



Predsednik Vučić učestvovao na konferenciji „Mini Šengen“


Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.



„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

 



Ambasador Nebojša Rodić otkrio spomen ploču Mini Karadžić

     Ambasador Nebojša Rodić otkrio je spomen ploču Mini Karadžić u ulici Rasumowskygasse 22, u trećem bečkom okrugu, koju je uz finansijsku podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu,  postavilo austrijsko-srpsko kulturno društvo „Vilhemina Mina Karadžić“.



Svečani koncert ansambla članica Austrijskog saveza srpskog folklora

      Ambasador Nebojša Rodić prisustvovao je 19. juna o.g. svečanom koncertu ansambala članica Austrijskog saveza srpskog folklora, na kome je učestvovalo 14 kulturno-umetničkih društava iz cele Austrije.



Na Samitu Austrija–Zapadni Balkan u Beču bez konkretnih dogovora

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su se predstavnici zemalja Zapadnog Balkana u Beču složili oko toga da se svi osećaju jednako frustrirano kada je reč o evropskim integracijama i odnosu EU prema zemljama regiona, dodajući da nisu uspeli da se dogovore i oko drugih pitanja, poput deklaracije i regionalnih sporazuma.
Brnabić je novinarima u Beču, gde je učestvovala na Samitu Austrija - Zapadni Balkan, koji je organizovao austrijski kancelar Sebastijan Kurc, prenela da su od svih problema koji postoje kada je reč o evrointegracijama dva najveća - to što postoje države članice Unije koje su apsolutno protiv proširenja i pitanje postavljanja novih presedana.

Jasno je svima da postoje države članice koje su apsolutno protiv proširenja i skeptični su prema tome, ali ne kažu to otvoreno, rekla je Brnabić i dodala da šta god uradi neka zemlja regiona koja stremi ka EU, ipak ostaje nešto što nije dovoljno.

Prema njenoj oceni, to je politička igra koja će biti kontraproduktivna jer će se ljudi umoriti.
Mislim da bi bilo iskrenije da te države članice kažu da za njih ne postoji proširenje, ali ne verujem da će se to desiti, naglasila je premijerka.

Drugi problem je, kako je istakla, postavljanje presedana, a najnoviji je taj da članice rešavaju bilateralna pitanja koristeći evropske integracije.

Na pitanje da li ima zajedničke deklaracije, Brnabić je odgovorila da je nema, nažalost, i da je prihvaćena deklaracija kancelara Kurca i predstavnika EU Miroslava Lajčaka.

Do poslednjeg trenutka smo se trudili da nađemo kompromis, Srbija je pristala na mnoge stvari, bila sam i „na ivici noža“ za neke stvari kako bismo pokazali konstruktivnost. Na neke stvari sam pristala tek kada je Kurc zamolio da prihvatimo, ali je nekako na kraju Kurti skinuo tu deklaraciju sa stola, objasnila je Brnabić.
Ona je napomenula da je to nova realnost i da neće biti lako i dodala da smatra da sada i sve više partnera u EU shvata koliko je to sve teško.

Predsednica Vlade je objasnila da su za samo dva dana iz Prištine stigla dva potpuno različita signala i u tom smislu navela da je juče Vjosa Osmani dozvolila usvajanje mnogo ozbiljnijih dokumenata, Strategije za Jugoistočnu Evropu, gde se „Kosovo“ spominje, ne samo sa zvezdicom, već i sa fusnotom i pozvala se na Briselski sporazum, dok danas imamo drugačiju poruku.

Na pitanje da li je došlo do nekih neprijatnih tonova sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, Brnabić je odgovorila da nije bilo prostora za razne konflikte.

Govoreći uopšteno o onome o čemu se razgovaralo tokom Samita u Beču, Brnabić je prenela da je bilo izazovno pričati na teme regionalne stabilnosti i čuti nešto novo, s obzirom na to da se za nekoliko dana već po treći put sastaju.
Ona je izrazila zahvalnost austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu na organizaciji Samita, kao i na tome što uvek otvoreno pokazuje posvećenost stabilnosti regiona, ali i iskreno gura agendu proširenja EU.

Austrijski kancelar je rekao najlepše stvari o Srbiji, u smislu borbe sa pandemijom koronavirusa, ali i da je Austrija zavidno gledala na Srbiju početkom kampanje imunizacije, kao i u odnosu na ekonomske rezultate tokom 2020. godine i na prognozirani BDP za ovu godinu, istakla je predsednica Vlade.



Karavan kulture u Beču

     Karavan kulture u organizaciji Saveza Srba Francuske, Singi arta – Mondo kulta i Udruženja Koreni, predstavio je u Hramu Svetog Savet u Beču deo srpskog nasleđa u okviru manifestacije „Dani srpske kulture“. Ambasador Nebojša Rodić prisustvovao je pomenutoj manifestaciji u utorak, 15. juna o.g.



Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

09. jun 2021. godine

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA:

3. juna 2021. godine



Poseta ambasadora Rodića Tirolu

     Posle više od dve decenije našu dijasporu u glavnom gradu Tirola Insbruku 29. i 30. maja o.g. posetili su ambasador Nebojša Rodić i izaslanik odbrane Republike Srbije u Republici Austriji pukovnik Željko Bosanac. Pored polaganja venaca na grob Dijane Budisavljević Obekser i spomen ploče na njenoj porodičnoj kući u čijem postavljanju je aktivno učestvovala i Ambasada, te razgovovora sa prof. dr Hansom Šrajberom, organizovan je i susret sa predstavnicima više od deset naših udruženja i društava koja deluju i rade u Tirolu. Nakon nedeljne liturgije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi amb. Rodić se obratio brojnim vernicima.



Ambasador Rodić na otvaranju obnovljene trajne izložbe u dvorcu Harthajm

     Ambasador Nebojša Rodić i izaslanik odbrane Republike Srbije u Republici Austriji prisustvovali su otvaranju obnovljene trajne izložbe u dvorcu Harthajm pod nazivom „Vrednost života“. Dvorac Harthajm je danas mesto učenja i pamćenja i spomen mesto na kome su nacisti ubili približno 30.000 dece i odraslih, klasifikovanih kao „za život bezvredni“. Bila su to telesno i duševno hendikepirana deca, kao i zarobljenici koncentracionih logora Mauthauzen, Guzen, Ravensbruk i Dahau, ocenjeni kao bolesni.

 



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA:

24. maja 2021. godine



Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.



Sastanak ambasadora Nebojše Rodića sa predsednikom upravnog odbora Instituta za regione Evrope prof. dr. Francom Šausbergerom

     Ambasador Nebojša Rodić sastao se 18. maja o.g. sa predsednikom upravnog odbora Instituta za regione Evrope i nekadašnjim predsednikom pokrajine Salcburg prof. dr. Francom Šausbergerom. Tom prilikom razgovarano je o mogućoj saradnji i predstojećim aktivnostima.



Obeležavanje godišnjice oslobođenja logora Mauthauzen

     Ambasada Republike Srbije učestvovala je 16. maja o.g. na međunarodnom komemorativnom skupu povodom godišnjice obeležavanja oslobođenja logora „Mauthauzen“. Tom prilikom položeni su venci na centralni spomenik ovog memorijalnog kompleksa, kao i na spomenik srpskim žrtvama.

     Istog dana Ambasada je položila venac i na obližnje vojničko groblje „Mauthauzen - Rajferdorf“ na kome je sahranjeno 8000 srpskih vojnika nastradalih u Prvom i Drugom svetskom ratu.



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA:

13. maja 2021. godine



Vučić: Evropu smatramo našom kućom

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.

 



Selaković čestitao Dan Evrope Žozepu Borelu

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.



Obeležavanje Dana pobede

     Ambasador Republike Srbije u Republici Austriji,Nebojša Rodić,položio je danas u Beču,zajedno sa izaslanikom Vojske Srbije pukovnikom Željkom Bosancem venac povodom Dana pobede i Dana Evrope na spomenik Sovjetskim vojnicima.

- Crveno armejcima .



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA: 30. aprila 2021. godine i 3. i 4. maja 2021. godine



VAŽNO OBAVEŠTENjE VAKCINACIJA SRPSKIH DRŽAVLjANA IZ DIJASPORE

Program za povezivanje za srpskom dijasporom "Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka:

https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.

Prijave su otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu. Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer”, „Sinofarm” i „Sputnjik Ve”, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Ovaj poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.

https://www.mfa.gov.rs/mediji/vesti/vakcinacija-drzavljana-srbije-iz-dijaspore-15-maja-u-beogradu



Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.



Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs
 



Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.


Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.
 



SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.


Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs
 



Sastanak amb. N. Rodića i episkopa Eparhije austrijsko-švajcarske Andreja

     Ambasador Republike Srbije u Republici Austriji N. Rodić održao je, 16. aprila o.g, redovni susret sa episkopom Eparhije austrijsko-švajcarske Srpske Pravoslavne crkve gospodinom Andrejem. Tom prilikom iskazano je obostrano zadovoljstvo zajedničkim aktivnostima koje su pomogle postavljanju spomen-ploče na rodnoj kući Dijane Budisavljević Obekser u Insbruku, a što je inicirala i realizovala grupa članova Srpske pravoslavne omladine iz Insbruka.


     Ambasador Rodić upoznao je preosvećenog vladiku Andreja sa planom da u prvoj polovini maja poseti Insbruk i susretne se sa gradonačelnikom ovog grada, kao i građanima Srbije koji žive u Tirolu, posebno uvažavajući činjenicu da ovakva poseta iz Ambasade u Beču nije realizovana više od decenije.
U dužem i prijateljskom razgovoru razmatrana su i druga pitanja od obostranog interesa, a pre svega u funkciji zadovoljenja potreba građana Republike Srbije koji žive u Republici Austriji.



Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.
 



Vakcinacija u Republici Srbiji

Ambasada Republike Srbije u Beču ovim putem želi da saopšti da Republika Srbija sprovodi proces vakcinacije protiv Kovida 19 u skladu sa svim važećim međunarodnim standardima, a vakcine koje se nude građanima sertifikovane su od strane nadležnih ustanova Republike Srbije. Republika Srbija pridaje najveći mogući značaj zdravlju svog stanovništva, a samim tim proces vakcinacije uživa apsolutni prioritet. Ambasada sa ponosom ističe činjenicu što je Republika Srbija u procesu vakcinacije protiv Kovida 19 u prilici da pruži pomoć i susednim državama, demonstrirajući time solidarnost u ovim za Evropu i svet veoma izazovnim trenucima.



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA:

05. aprila 2021. godine



Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji - 24.03.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...



I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

 



Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.


Foto: Dimitrije Gol



Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu. 

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.



Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastaviti da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribucijy vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Kovaks programa. EU i Tim Evropa, kao pravi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Kovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obzirom na novu metodologiju koju će predstaviti Evropska komisija.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim u vezi su razgovarali i o konkretnim zajedničkim infrastrukturnim projektima.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije.

Beograd,
17. mart 2021. godine
 



Republika Srbija u „Mesecu Frankofonije“

     Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom Frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“.

       Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije priredilo je bogat program. Ambasada Republike Srbije u Republici Austriji vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku (linkovi za navedene programe dostupni su klikom na slike).

 

 

      La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et L’Ambassade de la République de Serbie en Autriche vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français.

 

                                



Ministar Selaković razgovarao sa ambasadorom Austrije

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorom Austrije u Srbiji Nikolausom Luterotijem.

Sagovornici su razmenili iskustva svojih zemalja u borbi protiv virusa korona.

Takođe, razgovarano je i o planiranoj poseti Srbiji generalnog sekretara Ministarstva inostranih poslova Austrije Petera Launski-Tifentala radi prisustva na otvaranju Počasnog konzulata Austrije u Novom Sadu.

Ovom prilikom, šef srpske diplomatije ponovio je poziv svom kolegi, ministru inostranih poslova, Aleksanderu Šalenbergu da poseti Srbiju.


 



Čestitke ambasadora N. Rodića povodom međunarodnog Dana žena

     Ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić čestita 8. mart, Međunarodni dan žena svim koleginicama! Međunarodni dan žena prigodno je obeležen i u Ambasadi Republike Srbije u Beču.



Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.
 



Sastanak sa predstavnicima Udruženja „Bewusstseinsregion“

     Ambasador Nebojša Rodić učestvovao je na sastanku ambasadora diplomatskih predstavnika sa predstavnicima Udruženja „Bewusstseinsregion“ i gradonačelnikom St. Georgena/Guzena Erihom Valom i Langenštajna Kristijanom Aufrajterom koji je održan 26. februara o.g. na inicijativu ambasadora Turske u Republici Austriji Ozana Čehuna.             

    Sastanak je održan u memorijalnom prostoru u okviru nekadašnjeg Guzen logora u kome je  između 1938. i 1945. godine brutalno ubijeno preko 90.000 lica, među kojima 7.500 lica poreklom iz bivše Jugoslavije. Cilj sastanka bio je upoznavanje diplomatske zajednice sa radom Udruženja „Bewusstseinsregion“, kao i razmatranje mogućih zajedničkih projekata u narednom periodu.



Sastanak sa predstavnicima OSSI

      Ambasador Nebojša Rodić sastao se 24. februara o.g sa Slavišom Boškovićem, generalnim sekretarom OSSI – Beč i članicom predsedništva ove organizacije Sofijom Bečanović. Razgovarano je o dosadašnjim projektima, kao i o planovima za ovu godinu.



Uručen poklon za Muzej nauke i tehnike

     Ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić, u ime Muzeja nauke i tehnike, primio je na poklon ispravnu računarsku kasu iz 1956. godine.



Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.



Srećan Dan državnosti Republike Srbije!

Ambasada Republike Srbije u Republici Austriji svim građanima u dijaspori želi srećan Dan državnosti Republike Srbije.

Video poruku Ministarstva spoljnih poslova možete pogledati OVDE



Sastanak ambasadora Rodića sa Andreasom Otenšlegerom predsednikom parlamentarne Grupe prijateljstva Srbija - Austrija

     I pored epidemioloških mera koje su i dalje na snazi u Republici Austriji, ambasador Nebojša Rodić sastao se sa predsednikom parlamentarne Grupe prijateljstva Srbija – Austrija u Saveznom Parlamentu Republike Austrije Andreasom Otenšlegerom.
     Glavna tema sastanka bilo je jačanje parlamentarne demokratije, te usaglašavanje mogućih termina za susret Otenšlegera sa predsednikom parlamentarne Grupe prijateljstva sa Austrijom u Narodnoj skupštini Republike Srbije Draganom Markovićem Palmom.
     Na sastanku je bilo reči i o ekonomskim posledicama krize izazvane pandemijom korona virusa. U tom kontekstu, ambasador Rodić upoznao je sagovornika sa ekonomskim pokazateljima u Srbiji, istakavši da je, i pored krize sa kojom se veliki deo sveta suočava, stopa nezaposlenosti u Srbiji najniža od Drugog svetskog rata.



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije u Beču zbog obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije neće raditi sa strankama 15. i 16. februara 2021. godine



Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

 

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.



Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.

ž

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

Šef Delegacije EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonomska stabilnost zemlje.

„Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu“, poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.

Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Kancelacije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.

Evropska investiciona banka je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu je sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.

„Srbija će nastaviti izuzetnu saradnju sa EIB, budući da smo snažno opredeljeni da gradimo ekonomiju zasnovanu na zdravim i čvrstim osnovama, kao i na inovacijama i svim drugim projektima koje je do sada podržala EIB, a koji su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020. godini“, istakao je predsednik Vučić i dodao da dalje unapređenje zdravstvenog sistema u Srbiji, razvoj infrastrukturne mreže i realizacija zelene i digitalne agende, ostaju ključni prioriteti Srbije. Predsednik je takođe izrazio nadu da će uz podršku EIB, planirani projekti biti uspešno okončani.

„U skladu sa ovim opredeljenjem, Srbija je odlučna da napravi još povoljniju poslovnu klimu uz dodatne pakete subvencija za dolazak investitora iz EU u našu zemlju“, rekao je predsednik Vučić.


„Evropska unija i Evropska investiciona banka, uz pristup „Tima Evrope“, podržavaju strateške ciljeve Srbije, uključujući i u oblasti povezivanja, životne sredine i energetike i rade na prioritetnim projektima kao što su rekonstrukcija i izgradnja dodatne zgrade Kliničkog centra Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodina, zatim modernizacija železničke infrastrukture, gasnog interkonektora iz Bugarske, autoput Mira i koridor 10“, istakao je ambasador Fabrici i izrazio spremnost EU da nastavi sa ulaganjima koja će podstaći dalji ekonomski rast Srbije, a koja su u centru novog ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

On je rekao da Srbija mora da nastavi svoj evropski put, te da je veoma važna dalja podrška Unije u jačanju, usvajanju i primeni reformi, zarad boljitka građana.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici i predsednik Vučić potvrdili su važnost nastavka dijaloga sa Prištinom, posredstvom EU.

Beograd,
04. februar 2021. godine



Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.


Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.
Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.


Izvor: Politika



Selaković i Gujon čestitali Savindan

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Video čestitku možete pogledati na sledećem linku.


Izvor: Tanjug



INFORMACIJA O USPESIMA VLADE REPUBLIKE SRBIJE U BORBI PROTIV COVID-19

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 6. marta 2020. godine potvrdilo prvi slučaj COVID-19, a već 19. marta 2020. godine je proglašena epidemija.

Poput drugih zemalja i Srbija se 2020. godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se suočila bolje nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.


Mere koje je Vlada preuzela:

Vanredno stanje je proglašeno 15. marta 2020. godine i ukinuto 6. maja 2020. godine, formiran je Krizni štab, donete su mere zabrane okupljanja, socijalnog distanciranja, rada od kuće, onlajn nastave, skraćivanja radnog vremena, povratak državljana RS iz inostranstva, ekonomske mere pomoći, otvaranje Kovid bolnica, ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, građani su skakodnevno obaveštavani o broju testiranih, zaraženih i umrlih, otvoreni su sajtovi i kol centri za informisanje građana i dr. Mere su se menjale u skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom. 

1. Nabavka vakcina

Srbija je prva zemlja u Evropi, ne računajući Veliku Britaniju, koja je dobila vakcinu „Fajzer/Biontek“, i treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.
Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer/Biontek“.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu kompanije „Fajzer/Biontek“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ (24. decembra 2020.).
EU je zemljama članicama isporučila vakcine 26. decembra kako bi otpočela sa masovnom imunizacijom od 27. decembra. Međutim, tri članice (Nemačka, Mađarska i Slovačka) su počele sa vakcinacijom 26. decembra.
Srbija će u januaru dobiti još oko 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer/Biontek“. Tako će, zajedno sa drugim vakcinama, u januaru imati ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno oko dva miliona doza. Očekuju se vakcine kompanije „Astra-Zeneka“, „Moderna“ i određene količine ruske „Sputnjik V“.
U Srbiju je 16. januara stiglo milion doza vakcine kineskog „Sinofarma“.
  Srbija je postigla dogovore sa različitim proizvođačima vakcina za 8 miliona doza, što je potrebno za 4 miliona ljudi.
Zdravstveni sistem je pripremljen za ovaj posao. Dodatno je uspostavljen sistem za praćenje svake vakcine u zalihama, kao i beleženje svakog lica koje se vakciniše u centralnu evidenciju. Licima se izdaje potvrda o vakcinaciji koju dobijaju u papiru, a elektronsku verziju na portalu eZdravlja. Podsetnik za primanje druge doze lica dobijaju putem SMS-a i mejla. Pušteni su u rad portal i kol centar za iskazivanje interesovanja za vakcinaciju.

2. Vakcinacija stanovništva

U Republici Srbiji je 19. januara počela masovna vakcinacija stanovništva. U tu svrhu je otvoren prvi veliki punkt na „Beogradskom sajmu“, a biće otvoreni punktovi u svim većim gradovima u zemlji.
Premijerka Ana Brnabić je istakla da samo Srbija, pored Izraela i UAE, ima masovnu vakcinaciju, i dodala da se masovna vakcinacija u Kini ne može porediti sa drugima jer je u pitanju ogromna zemlja.

Cilj je da se što više ubrza vakcinacija stanovništva.
Srbija je prošle godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova i najnižoj stopi smrtnosti od posledica korona virusa. Za taj uspeh su zaslužni naši lekari i to što je Srbija hospitalizovala najviše obolelih.
Predsednik Vučić je istakao: „Srbija je prva po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika, iza nje su Bugarska, Hrvatska, Slovenija ... To znači da smo se mi za ljude borili, da smo ih lečili i nastavićemo to da radimo“.
Naglasio je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM i da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu. „Nećemo da odustanemo od pomoći našem narodu, uprkos tome što oni kontrolišu administrativne prelaze, ne mogu da zaustave život, mi nikoga ne ugrožavamo, nismo slali topove i tenkove, već lekove i vakcine“, rekao je Vučić.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je 9. januara 2021.  godine objavio Operativni plan za imunizaciju protiv COVID-19 u Srbiji, koji predviđa tri faze koje bi obuhvatile 50 odsto stanovništva.
U prvoj fazi vakcinacije (vakcina dostupna za 1-10% populacije) obuhvaćeni su zaposleni u zdravstvenim ustanovama sa najvišim rizikom od nastajanja ili prenošenja infekcije, kao i zaposleni u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite. U ovoj fazi biće vakcinisane i starije uzrasne grupe stanovništva. Planirano je da obuhvat vakcinacije bude od 60 do 80 odsto zaposlenih u ovim kategorijama.
U drugoj fazi (vakcina dostupna za 11-20% populacije) biće obuhvaćene starije uzrasne grupe koje nisu obuhvaćene u prvoj fazi, kao i zaposleni u određenim ustanovama od značaja za funkcionisanje društva. Za drugu fazu planira se imunizacija sa obuhvatom od 10 do 80 odsto.
U trećoj fazi (vakcina dostupna za 21-50% populacije) planirano je da budu vakcinisani građani od 50 do 64 godine bez obzira na faktore rizika, i mlađi od 50 godina koji imaju faktore rizika. Ukupno bi se trećom fazom obuhvatilo oko 1.750.000 građana Republike Srbije.

3. Otvaranje Kovid bolnica i ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice:  u Batajnici, kapaciteta 930 mesta i Kruševcu kapaciteta 500 mesta. Bolnice umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona.
U Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“. Predsednik Vučić je naveo da u ove bolnice, od kada su izgrađene, nijedna Vlada ranije nije uložila ni dinar, a sada se rade potpune i temeljne obnove i rekonstrukcije uključujući i opremanje novom medicinskom opremom.
U 2021. godini će početi da se grade nove bolnice i klinički centri: bolnica u Gračanici i veliki dom zdravlja u Borči. Planiran je završetak izgradnje bolnice Dedinje 2, najveće kardiovaskularne bolnice u regionu, dok će u avgustu 2021. biti završena prva faza KC Srbije. Započeta je i izgradnja KC Vojvodine u Novom Sadu. Počinje se sa obnovom opštih bolnica u Leskovcu, Loznici, Gornjem Milanovcu, Vranju, Aranđelovcu, Prokuplju, Smederevskoj Palanci, Pirotu, Kikindi i Vrbasu od kojih će najveći deo biti završen tokom ove godine. Počinje se sa obnovom i rekonstrukcijom domova zdravlja – Krnjača, Čukarica, Valjevo, Veloko Gradište, Vrnjačka banja, Lapovo, Novi Sad, Rača, Ub.

4. Povećanje plata u zdravstvu

Apsolutni prioritet Vlade Srbije je uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima.
Plate zaposlenih u zdravstvu samo u poslednjih godinu dana su povećane oko 30%, a od 1. januara 2021. godine će dobiti povećanje za još 5%.
Značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade. Biće nastavljeno jačanje zdravstvenog sistema, pre svega kadrovski i ljudski kapaciteti.
Ulagaće se dalje u obrazovanje, posebno u Medicinski i Stomatološki fakultet.

5. Besplatni povratak državljana Srbije u zemlju

Nakon proglašavanja vanrednog stanja u mnogim zemljama, počelo je uvođenje mera i zatvaranje granica. Tako je veliki broj državljana RS ostao u inostranstvu.
Vlada je organizovala besplatni povratak velikog broja naših državljana.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja je organizovala besplatno vraćanje svojih građana, kao i vraćanje stranaca koji su se zatekli u Srbiji tokom pandemije, zbog čega su zahvalnost izrazili DS SAD Majk Pompeo, austrijski kancelar Sebastijan Kurc i dr.
Formiran je Krizni štab u Ministarstvu spoljnih poslova u cilju pružanja pomoći i zaštite naših građana u inostranstvu.

6. Kretanje broja obolelih i preminulih

U Republici Srbiji je od početka epidemije do 19. januara 2021. godine do 15 časova registrovano ukupno 375.799 potvrđena slučaja COVID-19. Testirano je ukupno 2.496.125 osoba. Ukupan broj obolelih je 375.799. Ukupan broj preminulih od početka epidemije je 3.791. Procenat smrtnosti u Srbiji je 1.01% . 



Susret ministarke pravde M. Popović sa ambasadorom Austrije u Beogradu N. Luterotijem

     Ministarka pravde Maja Popović sastala se danas sa ambasadorom Austrije Nikolausom Luterotijem.
    Ministarka i ambasador su u razgovoru, kojem je prisustvovao i ataše za pravosuđe za Zapadni Balkan Džordž Stava, ocenili da dve zemlje pored tradicionalno dobrih prijateljskih odnosa imaju izuzetnu saradnju na svim nivoima, posebno na političkom i privrednom planu, kao i u oblasti pravosuđa.


     Ministarka Popović je saradnju sa austrijskim Ministarstvom pravde ocenila kao odličnu. Dodala je da je Austrija jedna od zemalja sa kojom imamo najintenzivniju pravnu saradnju, kako u krivičnim, tako i u građanskim stvarima.
     Ministarka Popović naglasila je da se intenzivno radi na sprovođenju reformi pravosudnog sistema u cilju jačanja nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, te u tom smislu ukazala i na predstojeće ustavne promene. 
     Ambasador Luteroti naglasio je da Austrija nastavlja da pruža podršku Srbiji na putu ka EU, na kome je reforma pravosuđa ocenjena  kao važan segment, te da će Ministarstvo pravde Republike Srbije u tom procesu imati svesrdnu podršku i pomoć austrijskih institucija.

 



INFO

     Tokom boravka u pokrajini Gornja Austrija ambasador Republike Srbije Nebojša Rodić posetio je u Lincu Hram Svetog Vasilija Ostroškog i porodicu uglednog privrednika i dobrotvora Aleksandra Č. Čenića koji je u krugu porodice obeležio porodičnu slavu Sv. Jovana.



Uvođenje obaveze on-lajn registracije za putnike koji dolaze u Republiku Austriju

     Počevši od 15. januara o.g, na snagu stupaju izmene Uredbe o ulasku u Republiku Austriju. Konkretno, izmene se odnose na uvođenje obavezne on-lajn registracije pre dolaska u Republiku Austriju, te obaveze posedovanja potvrde o izvršenoj elektronskoj registraciji (u štampanoj ili elektronskoj formi) prilikom granične kontrole.
 On-lajn registraciju moguće je izvršiti od 14. januara o.g. na navedenoj veb-adresi: https://www.oesterreich.gv.at/themen/coronavirus in oestereich/pre-travel-clearance.html , gde će putnici moći da navedu razlog dolaska, adresu na kojoj će biti u karantinu i dr. Lica koja spadaju u izuzetke, tj. koja nisu u obavezi da budu u karantinu (putovanje u poslovne svrhe, lica koja poseduju legitimaciju izdatu od strane MIP Austrije, kao i lica koja dolaze u svrhu neophodnog medicinskog lečenja) takođe će biti u obavezi da izvrše on-lajn registraciju, i tom prilikom trebalo bi da označe polje „putovanje spada u izuzetak na osnovu člana 4 ili 5“.
     U izuzetnim slučajevima, ukoliko nije postojala mogućnost on-lajn registracije, lica koja dolaze u Republiku Austriju mogu, kao i do sada, da popune formulare E odnosno F.



Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto. Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

 



Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.
Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.
"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.


Beograd,
12. januar 2021. godine



Božićna liturgija u Sabornom Hramu Svetog Save u Beču

     Ambasador Nebojša Rodić prisustvovao je Božićnoj liturgiji u Sabornom hramu Svetog Save u Beču. Ambasador Rodić je, uz oca Filipa, pozdravio veliki broj okupljenih građana našeg porekla i poželeo im srećne praznike.



INFO

     Ambasador Nebojša Rodić proveo je Badnje veče u porodičnoj atmosferi sa predsednikom kulturno-sportskog društva „Bambi“ Aleksandrom Stankovićem.



Susret Ambasadora Republike Srbije sa Vladikom Austrijsko-Švajcarskim gosp. Andrejem

Ambasador Republike Srbije susreo se danas sa Austrijsko-Švajcarskim gosp. Andrejem i tom prilikom mu poželeo sretne nastupajuće božićne praznike i interesovao se o ovogodišnjem obeležavanju Svetog Save u uslovima pandemije COVID-19.

Istovremeno usaglašena je zajednička aktivnost na prikupljanju pomoći nastale zemljotresom u Republici Hrvatskoj sa posebnim akcentom na sredine u kojima živi pretežno srpsko stranovništvo. 



Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

2.1.2021.


Izvor: Tanjug
 

 



Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

3.1.2021


Izvor: Tanjug
 

 



Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.
Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save. 

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

29.12.2020.
 

 



Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.


Beograd,
24. decembar 2020. godine
 

 



SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.



Poseta ambasadora N. Rodića Lincu

     Ambasador Republike Srbije u Beču Nebojša Rodić posetio je Linc gde se sastao sa protojerejem-stavroform Draganom Mićićem, te uspešnim srpskim privrednikom sa kojim je razgovarao o privrednoj saradnji sa Srbijom.

     U cilju da se pokrene saradnja Privredne komore Srbije i Evropske inicijative za južnu i jugoistočnu Evropu, čiji je Čenić predsednik, dogovoreni su kontakti predsednika PKS Marka Čadeža i Aleksandra Čenića.



Beč: Otvorena srpska biblioteka sa više od 5.000 knjiga

Biblioteka sa više od 5.000 naslova otvorena je 20. decembra u Srpskom centru u Beču, a knjige su dostupne svim pripadnicima dijaspore. Ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić rekao je da su biblioteke i ranije postojale u srpskim udruženjima u Beču, ali da je ova najvrednija i predstavlja maticu bibliotečkog fonda, koji će biti dostupan svima.

Bibliotečki fond čine knjige koje su delom darivane iz Konzularnog odeljenja Ambasade Srbije u Beču, neke su donacija Službenog glasnika, a deo je stigao kao poklon od Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke grada Beograda.

"Sada u Beču, u kome živi veliki broj naših sunarodnika, imamo prostor u kome su knjige, različite tematike, žanrova, dostupne svakom", rekao je ambasador Rodić.

Srpski centar je udruženje čiji je cilj promocija srpskog kulturnog stvaralaštva umetnika iz matičnih država, ali i kulturnih stvaralaca koji žive u Austriji, od 1995. godine.



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA:

25. decembra 2020. godine i

1, 6. i 7. januara 2021. godine



Selaković sa rukovodstvom Dunavske komisije u Budimpešti

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Budimpešti sa rukovodstvom Dunavske komisije sa kojim je razgovarao o važnosti Dunava za unapređenje regionalne ekonomije i intenzivni protok ljudi i robe.

Na sastanku je ocenjeno da je važno iskoristiti ekonomske potencijale Dunava, ali i očuvati njegove prirodne lepote, odnosno zadovoljiti ekološke standarde.

Selaković je istakao da će Srbija, zahvaljujući uspešno sprovedenim ekonomskim reformama proteklih godina, biti u stanju da više ulaže u infrastrukturu na Dunavu i da učestvuje u realizaciji strateških projekata Dunavske komisije.

Ministar Selaković je u knjigu utisaka napisao da je Dunavska komisija, od svog nastanka u Beogradu 1948. godine, nit saradnje i prijateljstava među zemljama članicama.

"Dunav je bio reka mira kroz sve teške periode turbulentne istorije našeg regiona", napisao je Selaković.

Izvor: Tanjug
 



Selaković: Punopravno članstvo u EU ostaje prioritet nove Vlade

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.

Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.

Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.

Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis.

Kako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlja regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.

Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona.


Beograd, 16. decembar 2020. godine
 



Joksimović i Rot o pregovorima Srbije i novoj metodologiji

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.  

„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije  

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima.    Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.  

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.  

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.  

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.  

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije.  

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.  

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.  

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.    

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.  

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.  

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.

Izvor: Tanjug
 



SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.



Poziv za učešće na Desetoj medijskoj konferenciji dijaspore i Srba u regionu.

     Udruženje novinara Srbije (UNS) uz pod dršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu organizovaće 29. decembra 2020. godine Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.
     Tema konferencije biće rad medija, organizacija i udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije Kovid-19, dok će u drugom delu Konferencije biće predstavljena i platforma UNS-a za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.
     Imajući u vidu aktuelnu epidemiološku situaciju, Konferencija će biti održana on-lajn putem aplikacije „Zoom“.
    Svi zaniteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju svoje prijave na elekstronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs do 17. decembra o.g.

 



Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Beograd,
08. decembar 2020. godine



Otvorena knjiga žalosti povodom smrti Njegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja

     Povodom smrti Njegove svetosti, Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog gospodina Irineja otvorena je knjiga žalosti u Ambasadi Republike Srbije u Beču. Zbog aktuelne epidemiolške situacije, molimo da izjave saučešća dostavljate elektronski na e-mail Ambasade: embassy.vienna@mfa.rs.



Važeće epidemiološke mere u Republici Austriji od 17.11.2020. do 6.12.2020. godine

     U cilju sprečavanja daljeg širenja Kovid-19 u Austriji će biti ograničene pojedine oblasti javnog života. S tim u vezi počevši od navedenog datuma važeće sledeće mere:


1. Zabrana napuštanja mesta stanovanja osim u sledećim slučajevima:
• Odlazak na posao
• Namirivanje osnovnih životnih potreba
• Pomoć drugom licu
• Rekreacija


2. Zabrana socijalnih kontakata sa osobama koje ne žive u zajedničkom domaćinstvu. Izuzetak su lica koja žive sama, koja imaju pravo da se sastaju sa jednom osobom iz drugog domaćinstva.


3. Obaveza nošenja zaštitne maske na javnim mestima u zatvorenom prostoru i obaveza držanja odstojanja od 1m od lica koja ne žive u zajedničkom domaćinstvu.


4. Škole i univerziteti prelaze na nastavu na daljinu. I dalje postoji mogućnost čuvanja dece, ukoliko za to postoji potreba.


5. Sve prodavnice i lokali za pružanje usluga su zatvoreni. Od 6 do 19 sati i dalje smeju biti otvorene prodavnice životnih namirnica, drogerije, banke, pošte, auto-mehaničarske radionice i radionice za bicikle. Duže radno vreme moguće je za apoteke i benzinske pumpe. Svaki kupac mora da ima 10m2 prostora za kupovinu. Prilikom kupovine neophodno je nošenje zaštitne maske.


6. Zabranjene su sve privatne proslave kao što su svadbe, proslave godišnjica i rođendana. Sahranama sme da prisustvuje najviše 50 osoba, uz nošenje zaštitnih maski I poštovanje obaveznog razmaka.


7. Zabranjuju se kontakti sportovi, a sportske hale i kupališta su zatvoreni (osim za profesionalne sportiste).


8. Ugostiteljski objekti su zatvoreni. Jela i piće mogu da se preuzimaju iz lokala od 6 do 19 sati ili da se naručuju preko kurirskih službi bez vremenskog ograničenja.


9. Otkazuju se sve manifestacije, a biblioteke, pozorišta, bioskopi i koncertne sale ostaju zatvoreni.


10. U domovima za stare i negu dozvoljene su posete jednom nedeljno, najviše jedan posetilac po stanaru samo posle brzog testa odnosno s FFP2-maskom.


11. Dozvoljeno je posećivanje crkvi. Religijske zajednice utvrđuju sopstvena pravila radi u cilju smanjivanja rizika od infekcije, ali u zatvorenim prostorima postoji obaveza nošenja zaštitne maske.


Gde mogu besplatno da se testiram?


U Beču postoje 2 takozvane ulice za testiranje (Teststraßen), gde možete besplatno da se testirate, ako ispunjavate kriterijume za test.  Možete se dovesti svojim vozilom (Drive-In) ili doći peške (Walk-In). „Teststraßen“ su otvorene od ponedeljka do nedelje od 06:00 do 21:00 sati .

„Teststraßen“ stoje na raspolaganju samo ljudima koji u Beču žive ili rade.
• Bez simptoma: Teststraße kod Ernst-Happel-stadiona
• Bez simptoma ili s lakšim simptomima: Teststraße na Donauinsel-u – Floridsdorfer Brücke
U obe „Teststraßen“ testira se na osnovu  „Gurgeltest“-a (mućkanje tečnosti u grlu).


U slučaju da imate simptome slične gripu možete otići u neku od ordinacija s posebnim lokalom za testiranje (Checkbox-Ordination) i tamo uraditi antigen-test na COVID-19. „Checkboxen“ su otvoreni svakog dana od 7 do 19 sati. Obavezna je prethodna najava. Termini mogu da se dodele najranije 3 dana unapred. 

 



Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu

     Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu Ambasada Republike Srbije u Beču položila je dana 11.11.2020. godine lovorov venac sa natpisom „Slavom ovenčanim precima“ na spomen obeležje srpskim žrtvama iz Prvog svetskog rata u austrijskoj pokrajini Burgenland  u Frauenkirhenu, gde je sahranjeno 2350 srpskih interniraca. Na spomen obeležju bio je položen i venac austrijskog ,,Crnog krsta“, organizacije koja održava vojne memorijale"



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA: 11. novembra 2020. godine



Ambasador Nebojša Rodić odao poštu žrtvama terorističkog napada

      Na jednom od mesta terorističkog napada u Beču, koji je izveden 02. Novembra 2020. godine, u Ulici Judengasse, ambasador Nebojša Rodić je zajedno sa predstavnikom Republike Srpske, sveštenikom Srpske pravoslavne crkve u Beču i članovima Zajednice srpskih klubova položio cveće u znak sećanja na nedužno stradale.
      U ovom terorističkom činu narušene su osnovne vrednosti multikulturalnosti i zajedničkog suživota pripadnika svih vera koji žive u Austriji odnosno Beču.
      Doprinos povratku na život kakav je bio pre ovog napada, svoj pun doprinos daće svi Srbi bez obzira da li u Austriji žive duže ili kraće vreme. 

 

 



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA: 26. oktobra 2020. godine



Sastanak amb. N. Rodića sa amb. Sultanata Oman

     Ambasadu Republike Srbije u Republici Austriji posetio je ambasador Sultanata Oman Yousuf Ahmed Hamed Al Jabri i tom prilikom sa ambasadorom Rodićem razgovarao o unapređenju bilateralnih političkih odnosa. Tom prilikom ambasador Rodić se zahvalio na pismu koje je ministar spoljnih poslova Sultanata Oman, Sayyid Badr bin Hamoud Albusaidi uputio ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću.



Sastanak ambasadora Rodića sa potpredsednikom Košarkaškog saveza Srbije Igorom Rakočevićem, 9. oktobar 2020. godine

     Potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije i naš proslavljeni košarkaš Igor Rakočević tokom današnje posete Ambasadi Republike Srbije u Beču izrazio je interesovanje da se u Republici Austriji organizuje edukativni kamp, na kome bi se deci našeg porekla ukazalo na prednosti bavljenja sportom, a posebno košarkom. Realizacija ovakve ideje bila bi moguća nakon prestanka pandemije Kovid-19.

     Na sastanku su takođe razmotrene ideje i mogućnosti većeg angažovanja dece i mladih iz dijaspore u našem sportu. U tom smislu, Ambasada će nastaviti saradnju sa košarkaškim i drugim sportskim savezima Srbije.



Srbija kao povoljna destinacija za poslovanje

     Vlada Republike Srbije izradila je dve brošure u kojima su predstavljene mogućnosti u vezi sa investiranjem u istraživanje i razvoj i nove tehnologije u Republici Srbije.


Kako biste otvorili brošure kliknite na sledeće linkove:


„SERBIA – Emerging tech development hub“


„Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede“



Predavanje prof. dr Predraga Markovića u Beču

      Istoričar prof. dr Predrag Marković održao je predavanje na temu „Uloga Srba u razvoju evropske kulture“ u prostorijama Zajednice srpskih klubova u Beču. Predavanje je održano na inicijativu udruženja „Vilhelmina-Mina-Karadžić“ iz Beča, koje je prof. dr Predragu Markoviću dodelilo i posebnu zahvalnicu za afirmaciju Republike Srbije u zemlji i svetu za knjigu „Srbi u Republici Austriji“.

      Profesor dr Predrag Marković posetio i Ambasadu Republike Srbije u Beču, gde je razgovarao sa ambasadorom g. N. Rodićem.



Predstavljanje Srbije na dogadjaju pod nazivom "Put svile"

         U organizaciji magazina „Society“održan je događaj pod nazivom „Put svile“, na kome su države koje se nalaze na tzv. „putu svile” dobile priliku da se predstave austrijskoj publici. Događaj je održan 17. septembra o.g. u hotelu „Hajat“ u Beču, a na njemu su, pored Republike Srbije, učestvovale i NR Kina, Ruska Federacija, Irak, Avganistan, Iran, Uzbekistan, Pakistan, Azerbejdžan, Kazahstan, Turkmenistan i Kirgistan.
        Ambasada Republike Srbije je na svom štandu, koji je privukao veliko interesovanje prisutnih, kroz flajere i promotivne filmove, predstavila turističku ponudu Srbije i Beograda.

 

 

 



15.09.2020.

Dana 15. septembra 2020. godine, ambasador republike Srbije u Republici Austriji prisustvovao je predstavljanju Zadužbine Oto fon Habsburg Budimpešta kao i podijum diskusiji u Ambasadi Mađarske u Beču. Na ovom događaju učestvovali su i govorom se obratili ambasador Mađarske Andor Nađi i šef kabineta predsednika Vlade Mađarske gospodin dr Đerđeli Gildiš.



Panel diskusija u Skupštini Grada Beča

     Ambasador Republike Srbije u Austriji g. Nebojša Rodić učestvovao je na panel diskusiji pod nazivom „Zaostavština pokreta Solidarnošć i evropski izazovi za vreme poljskog predsedavanja Višegradskom grupom“, koja je u organizaciji Ambasade Poljske u Beču, Grada Beča, Pokreta Solidarnošć i Poljskog predsedavanja Višegradskom grupom organizovana 8. septembra o.g. u Skupštini grada Beča.



Pohvala konzularnom odeljenju Republike Srbije u Beču

      Zahvaljujemo se gospodinu Nebojši Joksiću koji je uputio pohvale Konzularnom odeljenju Ambasade Republike Srbije u Beču zbog ljubaznosti, stručnosti i profesionalnog rada službenika Konzularnog odeljenja.

 



Sastanak ambasadora N. Rodića sa predsednikom Zajednice srpskih klubova u Beču

        U skladu sa utvrđenom praksom periodičnih razgovora o aktivnostima naših klubova i udruženja, ambasador Republike Srbije u Beču g. Nebojša Rodić susreo se 10. avgusta o.g. sa predsednikom Zajednice srpskih klubova u Beču g. Lukom Markovićem. Tom prilikom, razgovarano je o aktivnostima ovog udruženja u periodu od izbijanja epidemije Kovid-19 (15. marta o.g). Istovremeno, g. Marković je informisao o projektima koji će tokom jeseni, odnosno već od 25. septembra, biti realizovani u organizaciji Zajednice srpskih klubova u Beču.

 



Sastanak amb. Turske Ozana Čejhuna sa amb. N. Rodićem

     Ambasador Turske u Republici Austriji O. Čehun, susreo se 21. jula o.g. sa ambasadorom Republike Srbije u Beču, N. Rodićem. Tom prilikom razgovarano je o odnosima dve zemlje sa Republikom Austrijom, ali i o trenutnoj situaciji u Turskoj i Republici Srbiji, te intenziviranju saradnje.



Osnivačka skupština Međunarodne romske organizacije

     Evropski internacionalni romski i sinti demokratski centar organizovao je osnivačku skupštinu Međunarodne romske organizacije na kojoj su učestvovali Romi iz preko 30 država. Ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić jedini se, od svih članova diplomatskog kora, odazvao pozivu da učestvuje na osnivačkom kongresu i osnivačkoj skupštini.

      Tom prilikom, predstavnici romske zajednice iz Srbije iskoristili su ovu priliku da sa uvažavanjem istaknu svoj položaj u Republici Srbiji i posebno preneli utisak da konačno u politici koju vodi PR A. Vučić doživljavaju punu afirmaciju u društvu.



Pohvala konzularnom odeljenju Republike Srbije u Beču

        Zahvaljujemo se gospođi Jasmini Rosić koja je uputila pohvale Konzularnom odeljenju Ambasade Republike Srbije u Beču zbog ljubaznosti, stručnosti i efikasnosti svih službenika Konzularnog odeljenja.

 



Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja

KONZULARNO ODELjENjE AMBASADE REPUBLIKE SRBIJE U BEČU ZBOG PRAZNIKA NEĆE RADITI SA STRANKAMA: 01. i 11. juna 2020. godine



Autorka knjige „Beograd“ u poseti Ambasadi

     Ida Salmon, autorka knjige na nemačkom jeziku „Beograd“, posetila je 25. maja Ambasadu Srbije u Beču, kojom prilikom se susrela sa ambasadorom N. Rodićem. Tom prilikom, ambasador je ukazao na značaj koje delo Ide Salmon ima za promociju Srbije i Beograda u Republici Austriji i istakao da je ovo prvi put da je jedan ovakav vodič objavljen na nemačkom jeziku. Dogovoreno je da se, uz podršku Ambasade, na jesen održi promocija knjige „Beograd“, kako bi ovo delo bilo predstavljeno što široj publici u Austriji.



AKTUELNI REŽIM ULASKA DOMAĆIH I STRANIH DRŽAVLjANA U R. SRBIJU

Obaveštavamo da su na osnovu Odluke Vlade R. Srbije o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbije i Odluke o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, koje su stupile na snagu 22. maja 2020. godine, otvoreni svi granični prelazi Republike Srbije i isti od 22. maja 2020. godine funkcionišu u uobičajenom režimu.

Ukinuta je zabrana ulaska u Republiku Srbiju kao i epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana, odnosno više nije potrebna saglasnost/dozvola ni za ulazak domaćih ni za ulazak svih kategorija stranih državljana.

Svim licima koja ulaze u Republiku Srbiju, umesto ranijih mera izolacije i obaveze posedovanja negativnog PCR testa, prilikom pasoške kontrole uručuje se samo pismeno obaveštenje o merama kojih treba da se pridržavaju radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19.



Poseta DS I. Tončeva Beču

      DS I. Tončev boravio je u službenoj poseti Ambasadi Republike Srbije u Beču kako bi se upoznao
sa načinom ostvarivanja diplomatsko-konzularnih obaveza tokom trajanja privremenih mera uvedenih zbog pandemije COVID-19, posebno se interesujući o angažovanju Ambasade u cilju pomoći našim državljanima u Republici Austriji, pogođenim pandemije COVID-19.
      Tom prilikom, DS Tončev je istakao da bi postepeno ublažavanje mera koje je Vlada Republike Austrije donela početkom maja, trebalo iskoristiti u cilju podizanja privrednih aktivnosti na nivo koji je ostvaren tokom prošle godine. Posebno ukazao da, i pored posledica nastalih privremenim merama, obostrani cilj ostaje dostizanje prošlogodišnje robne razmene koja je prevazišla 1,2 milijardi evra.
     DS Tončev se interesovao i za aktivnosti naših klubova i udruženja u kontekstu aktuelne epidemiološke situacije, te istakao važnost njihovog daljeg angažovanja u cilju negovanja odnosa Srba iz dijaspore sa maticom, kao i očuvanja naše tradicije i kulture u Republici Austriji.
      Ambasador  N. Rodić informisao je DS I. Tončeva o aktivnostima Ambasade za predstojeće parlamentarne izbore, kao i o činjenici da je ovaj DKP prvi dobio saglasnost za otvaranje jednog biračkog mesta, ali i da je od zemlje domaćina već zatražena saglasnost za sprovođenje izbornih radnji.
     Ambasador Rodić je takođe upoznao DS Tončeva sa činjenicom da, tokom trajanja privremenih mera, Ambasada Republike Srbije u Austriji nije prekidala svoj rad ni jedan dan, već da su svi zaposleni, u znatno povećanom obimu, izvršavali svoje radne obaveze ali dosledno poštujući sve epidemiološke mere.


 



Konkurs za sufinansiranje projekata namenjenih dijaspori

      Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 18. maja do 01. juna 2020. godine.
       Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja možete pronaći klikom ovde.




OBAVEŠTENJE O RADU SA STRANKAMA

Imajući u vidu mere preduzete sa ciljem sprečavanja širenja virusa COVID 19, obaveštavamo da će Konzularno odeljenje Ambasade R. Srbije u Beču nastaviti sa radom sa strankama od ponedeljka, 18. maja 2020. godine, u izmenjenom režimu rada i prijema stranaka, uz obavezno prethodno zakazivanje termina.

Zakazivanje se vrši na sledeći način:

Za pasoše:

1. putem aplikacije na sajtu Ambasade R. Srbije u Beču

2. putem mejla: pasosi.bec@mfa.rs

3. telefonom svakim radnim danom, osim sredom, u periodu od 13:30-15:30 časova na broj +43(1) 544-7585

Za sve ostale konzularne radnje:

1. putem mejla: stranke.bec@mfa.rs

2. telefonom svakim radnim danom, osim sredom, u periodu od 13:30-15:30 časova na broj +43(1) 544-7585.

U zakazanom terminu u prostorije Konzularnog odeljenja će moći da udje samo lice koje treba da obavi konzularnu radnju. Pratnja je izuzetno moguća i dozvoljena maloletnoj deci, licima lišenim poslovne sposobnosti, kao i invalidima koji se ne mogu kretati bez pratnje. Lica koja nemaju zakazan termin, neće biti u mogućnosti da uđu u prostorije Konzularnog odeljenja, osim u izuzetnim slučajevima koji moraju biti dokumentovani.

Prilikom dolaska na zakazani termin, potrebno je da sva lica nose zaštitnu masku, uz obavezno držanje propisanog odstojanja od 1 metra.



REŽIM ULASKA DOMAĆIH I STRANIH DRŽAVLJANA U REPUBLIKU SRBIJU

Odlukom o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju, koja je doneta u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 zatvoreni su svi granični prelazi za ulazak putnika u Republiku Srbiju.

Ulazak u zemlju je, izuzetno, moguć pod sledećim uslovima:

1. Za državljane Republike Srbije i strane državljane sa regulisanim privremenim boravkom ili stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i akreditovanim članovima stranih DKP u R. Srbiji, ulazak u zemlju je moguć uz prethodnu najavu i saglasnost MUP- a R. Srbije.

Radi najave putovanja i dobijanja saglasnosti MUP – a potrebno se obratiti Konzularnom odeljenju Ambasade R. Srbije u Beču (dostaviti sledeće podatke: ime i prezime, pol, JMBG, broj pasoša, adresa u inostranstvu, prebivalište u Srbiji, kontakt telefon i registarske oznake automobila ukoliko se planira putovanje automobilom).

Državljani R. Srbije koji poseduju gore navedeno odobrenje mogu ući u Republiku Srbiju bez određivanja mera stavljanja pod zdravstveni nadzor (izolacija u kućnim uslovima) ako poseduju negativan PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 72 sata.

Deca do 12 godina ne moraju imati test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ako roditelj, staratelj ili lice iz porodičnog domaćinstva koje je u pratnji deteta poseduju negativan test. Državljani R. Srbije koji prilikom ulaska nemaju test, pri čemu ne pokazuju simptome zarazne bolesti COVID-19, biće stavljeni pod sanitarni nadzor (izolacija u kućnim uslovima 14 dana).

Državljani R. Srbije kod kojih se uočavaju simptomi zarazne bolesti COVID-19, odmah se upućuju u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu i prema njima se postupa u skladu s protokolom, što su dužni da prihvate.

2. Za strane državljane, koji nemaju regulisan boravak u Republici Srbiji ulazak u R. Srbiju je moguć ukoliko:

- poseduju negativan PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 72 sata i

- imaju dozvolu za ulazak koju izdaje radno telo Vlade R. Srbije (Komisija).

Radi najave putovanja potrebno se obratiti svom diplomatsko-konzularnom predstavništvu u R. Srbiji. Za više informacija o procesu apliciranja za dozvolu radnog tela Vlade (Komisije) obratiti se na mejl: info.covid-19@gov.rs.

Deca strani državljani do 12 godina ne moraju da imaju test ukoliko roditelj, staratelj ili lice iz porodičnog domaćinstva poseduju gore navedeni negativan test.

Granični prelazi za izlazak putnika iz zemlje nikada nisu bili ni zatvarani, te, sa stanovišta organa Republike Srbije, ne postoje nikakve smetnje i posebne formalnosti prilikom napuštanja teritorije Republike Srbije (osim uobičajene kontrole dokumenata). S druge strane, ulazak lica sa teritorije R. Srbije na teritorije susednih država zavisi (i) od režima pomenutih država, odnosno otvorenosti njihovih granica za ulazak putnika.



IZBORI 2020.

 

I Z B O R I     2 0 2 0

 

        Obaveštavamo da je Predsednik Republike Srbije  10. maja 2020. godine doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike, kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. jun 2020. godine.


Republička izborna komisija (RIK), kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela 11. maja rešenje  o nastavku izbornih radnji.  Takođe, RIK je donela Rokovnik za vršenje izbornih radnji prema kojem je utvrđeno da se zahtevi državljana R. Srbije za glasanje u inostranstvu primaju najkasnije do 30. maja 2020. godine (do ponoći, lokalno vreme u Srbiji).


        Na izborima mogu da glasaju svi punoletni državljani Republike Srbije, koji žive u inostranstvu, a imaju prebivalište u Republici Srbiji, kao i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja turistički borave u inostranstvu, ako su prethodno blagovremeno podneli zahtev za glasanje u inostranstvu.

      Molimo da pre prijave obavezno proverite da li ste upisani u jedinstveni birački spisak.

     To možete učiniti na osnovu jedinstvenog matičnog broja (JMBG) preko sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, odnosno preko sledećeg linka: https://upit.birackispisak.gov.rs


Ukoliko niste upisani u birački spisak, ovde možete preuzeti  Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji.
 
     Ukoliko ste već upisani u Jedinstveni birački spisak, ovde možete preuzeti Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu.

     Pored zahteva, potrebno je priložiti i važeći pasoš ili ličnu kartu Republike Srbije. Zahtev mora biti popunjen čitko. Podaci moraju biti ispravni. Pogrešno uneti podaci mogu biti osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva.

     Popunjen i potpisan zahtev, uz kopiju važećeg ličnog dokumenta Republike Srbije (pasoša ili lične karte) može se dostaviti na sledeći način:

- lično u prostorijama Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Beču, svakog radnog dana od 09:00-15:30 časova, a sredom od 09:00  do 18.00 časova;

- elektronskim putem mejla  izbori.bec2020@mfa.rs;

- poštom na adresu: Botschaft der Republik Serbien, Konsularabteilung, Gumpendorferstraße 83-85, A-1060 Wien;

- faksom na broj:  01/ 544 75 95

Zahtev za glasanje u inostranstvu može se podneti preko diplomatsko-konzularnog predstavništva najkasnije do ponoći 30.05.2020. godine.



Ukidanje vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije

      Obaveštavamo vas da je Narodna skupština Republike Srbije, na Drugoj sednici za vreme vanrednog stanja održanoj 6. maja o.g, donela Odluku o ukidanju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije, koje je proglašeno 15. marta 2020. godine.



VAŽNO OBAVEŠTENJE

Obaveštavamo građane da će 13. maja 2020. godine AIR SERBIA realizovati specijalni let za Beograd, sa poletanjem iz Beča, namenjen repatrijaciji državljana Republike Srbije.

U Srbiju mogu putovati državljani Republike Srbije, kao i strani državljani sa stalnim ili privremenim boravkom u Republici Srbiji.

Građani se o svim detaljima specijalnog leta, potrebnoj proceduri i ceni karata mogu informisati OVDE.



VAŽNO OBAVEŠTENJE

Imajući u vidu aktuelnu situaciju i potrebu za preduzimanjem mera u cilju sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID - 19 / KORONA VIRUS Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije obaveštava sve državljane R. Srbije koji borave na jurisdikcionom području koje pokriva ovo diplomatsko-konzularno predstavništvo sledeće:

- Rad sa strankama se u narednom periodu ograničava samo na hitne i neodložne slučajeve;

- S tim u vezi informišemo građane da će se rad na poslovima biometrijske akvizicije, koji uključuje i uručenje putne isprave i podnošenje zahteva za novi pasoš, privremeno ograničiti radom na hitnim i neodložnim slučajevima, do normalizacije stanja i do poboljšanja epidemiološke situacije;

- Molimo sve građane koji su imali zakazane termine ili im je pasoš u međuvremenu urađen, da se privremeno uzdrže od dolaska u Konzularno odeljenje Ambasade R. Srbije u Beču.

- S obzirom na postojeće okolnosti i gore navedeno, molimo građane kojima svi ostali zahtevi nisu neodložni i hitni, da imaju razumevanje i odlože svoj dolazak u prostorije Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Beču.

Ova mera biće na snazi sve dok traje akutna opasnost od zaraze, a o njenom stavljanju van snage građani će biti obavešteni putem internet stranice Ambasade.

Hvala svim građanima na razumevanju.



VAŽNO OBAVEŠTENjE

     Odlukom Vlade Republike Srbije, 19. marta 2020. godine zatvoreni su svi granični prelazi za ulazak u Republiku Srbiju u međunarodnom, drumskom, železničkom i rečnom saobraćaju, kao i za ulazak preko graničnih prelaza za pogranični saobraćaj prema susednim zemljama. Takođe, u skladu sa Uredbom o vanrednom stanju, zabranjuju se sva sletanja i poletanja sa aerodroma u Republici Srbiji.



Uredba Vlade Republike Srbije o merama za vreme vanrednog stanja

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o merama za vreme vanrednog stanja koju možete u celosti pogledati u prilogu.



IZDAVANjE VIZA – PRIMENA ODLUKE VLADE R.SRBIJE O PROGLAŠENjU BOLESTI COVID-19 I UVOĐENjE VANREDNOG STANjA NA TERITORIJI R. SRBIJI

U skladu sa Odlukom Vlade R. Srbije o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, Ambasada R. Srbije u Beču će u narednom periodu ograničeno primati zahteve za izdavanje viza stranim državljanima.

Zahtevi će se primati isključivo licima kojima je navedenom odlukom omogućen ulazak, odnosno tranzit ili boravak u R. Srbiji.

Obaveštavaju se lica koja su podnela zahtev za vizu da će eventualno izdavanje viza biti omogućeno tek nakon prestanka aktuelne situacije sa COVID-19.



Zatvoreni granični prelazi Republike Srbije

Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije u okviru mera koje su preduzete radi sprečavanja širenja i suzbijanja korona virusa i zaštite stanovništva privremeno su zatvoreni sledeći granični prelazi:

 

 



IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE - 26.APRIL 2020. GODINE

Poštovani sugrađani,
državljani Republike Srbije koji živite i radite u Republici Austriji,

Predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, shodno članu 109. stava 6. Ustava Republike Srbije doneo je  4. marta 2020.godine

ODLUKU O RASPISIVANjU IZBORA
ZA
NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Izbori će se održati u nedelju, 26. aprila 2020. godine.

     Obaveštavamo vas da svi punoletni građani, državljani Republike Srbije, koji se nalaze u Republici Austriji, a koji žele da glasaju, mogu to da učine samo ukoliko se do subote, 4. aprila 2020. godine prijave za glasanje u inostranstvu i to diplomatsko-konzularnom predstavništvu ( Beč, odnosno Salcburg) u kojem nameravaju da glasaju ili opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta u zemlji.


     Neophodno je popuniti Zahtev za upis u birački spisak podataka, da će birač glasati u inostranstvu, bez obzira da li su građani – birači ranije glasali u inostranstvu.


     Na izborima mogu da glasaju svi punoletni državljani Republike Srbije. Da bi se to pravo ostvarilo državljani Republike Srbije mogu na osnovu Jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) elektronski proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak, preko sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije (MDULS) odnosno seldećeg linka: https://upit.birackispisak.gov.rs


a) ukoliko je lice upisano u Jedinstven birački spisak u Republici Srbiji, onda se diplomatsko-konzularnom predstavništvu podnosi samo Zahtev za upis u birački spisak podatka u inostranstvu;


b) ukoliko lice nije upisano u Jedinstven birački spisak u Republici Srbiji, onda podnosi dva zahteva:
- Zahtev za upis u Jedinstven birački spisak i
- Zahtev za upis u birački spisak podatka u inostranstvu.

     Popunjen i potpisan zahtev, uz kopiju važećeg ličnog dokumenta Republike Srbije (pasoša, lične karte li vozačke dozvole sa upisanim JMBG) potrebno je dostaviti faksom (01/544 75 95) ili  lično u prostorijama Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Beču, svakog radnog dana od 09:00-15:30 časova, a sredom od 09:00 do 18:00 časova, odnosno elektronskim putem (izbori.bec2020@mfa.rs) ili poštom na adresu: Botschaft der Republik Serbien, Konsularabteilung, Gumpendorferstraße 83-85, A-1060 Wien

         Ambasada Republike Srbije u Republici Austriji,
5. mart 2020. godine



Preporuke Vlade Republike Srbije u vezi sa zaštitom od virusa COVID-19

     U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije koji borave u inostranstvu da odlože sva putovanja u Republiku Srbiju, koja nisu neophodna, posebno ukoliko planiraju dolazak sa područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19.



Festival SKD „Bambi“: „Mi smo deca vesela“

     Sportsko-kulturno društvo „Bambi“ organizovalo je 7. dečji festival pod nazivom „Mi smo deca vesela“ na kojem se okupio veliki broj dece iz cele Austrije. Predsednik SKD „Bambi“ Saša Stanković je ukazao da u narednom periodu postoji namera da se festival uvrsti u listu međunarodnih dečjih festivala, kako bi i deca iz drugih država takođe imala priliku da na njemu učestvuju. Festival je otvorio ambasador Srbije u Beču, Nebojša Rodić.



Najava dogadjaja

     Autor više knjiga o kulinarstvu Paško Ćaba, koji živi i radi kao sveštenik i muzičar u Kelebiji kod Subotice, predstaviće se svim ljubiteljima kulinarstva koji uživaju u dobroj hrani u restoranu „Gragger&Chorherr Holzofenbäckerei“, u sredu 25. marta 2020. godine, sa početkom u 18:30 časova.



Sastanak N. Rodića sa amb. Gruzije

      Ambasador Gruzije u Republici Austriji  David Dondua, koji uskoro stupa na novu dužnost u Grčkoj, iz koje će nerezidencijalno pokrivati i Republiku Srbiju, sastao se 24. februara sa ambasadorom N. Rodićem.
      Ambasador N. Rodić je upoznao amb. Dondua sa aktuelnom ekonomskom i političkom situacijom u Republici Srbiji i poželeo mu puno uspeha u daljem radu.



Prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije

     Ambasada Republike Srbije i Misija Republike Srbije pri OEBS u Beču, organizovale su 13. februara o.g. prijem povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, koji je održan u svečanoj sali „Sofienzele“ u 3. bečkom okrugu. Prijemu je prisustvovalo preko 800 zvanica iz diplomatskog kora, javnog i političkog života Austrije, najviših predstavnika Crkve, te istaknutih predstavnika dijaspore.


     Kao poseban gost zvanicama se obratio i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, koji je održao zapažen govor na nemačkom jeziku.


     Na prijemu su bile predstavljene fotografije Srbije fotografa Miodraga Grujića iz Beograda, a svoj štand imala je i vinarija „Mikić“, kao i fabrika slatkiša „Marios“. Program je vodio predsednik sportsko-kulturnog udruženja „Bambi“ Saša Stanković, a za muzički program bili su zaduženi prof. Jovica Đorđević sa ćerkom Ninom i sinom Stefanom, kao i solistkinja Jelena Krstić.


Opširnije...
Reakcije gradonačelnika Beča Mihaela Ludviga na grafite mržnje usmerene protiv Srba

     Nakon što je Ambasada Republike Srbije u Beču uputila notu Ministarstvu spoljnih poslova Austrije povodom grafita mržnje usmerenih protiv Srba ispisanih na zgradama u bečkom okrugu Majdling, reagovao je i gradonačelnik Beča Mihael Ludvig.
     On je u pismu, koje je uputio ambasadoru Republike Srbije u Austriji Nebojši Rodiću, iskazao zabrinutost zbog ovakvih pojava, te istakao da osuđuje ovakve uznemirujuće postupke pojedinaca koje mogu doneti štetu austrijskom društvu. Gradonačelnik Ludvig je istakao da je Grad Beč posebno ponosan na mnogobrojnost nacionalnih zajednica, pre svega na zajednicu Srba u ovom gradu i podsetio da je Beč otvoren, multikulturalni grad u kome nema mesta za mržnju, fašizam i rasizam, kao i da se ne sme dozvoliti da se prave bilo kakvi razdori među nacijama.
      Nadležnim službama je naloženo da najhitnije prekreče ove poruke mržnje.



Polaganje venaca na spomenik Vuku Stefanoviću Karadžiću

      U organizaciji Integraciono-kulturnog društva „Fokus“ organizovano je polaganje venaca na spomenik Vuku Stefanoviću Karadžiću u Beču. Venac je položio i ambasador Republike Srbije u Beču Nebojša Rodić.



OBAVEŠTENJE

Obaveštavaju se svi građani da će Konzularno odeljenje Ambasade u Beču u četvrtak, 13. februara 2020. godine, zbog obeležavanja državnog praznika, raditi skraćeno, odnosno do 11 časova.

Svi građani koji 13. februara 2020. godine, već imaju zakazan termin za izradu novog pasoša, mogu doći do 11 časova.



Prijem kod saveznog kancelara i MIP Austrije

     Savezni kancelar Austrije S. Kurc i MIP A. Šalenberg održali su 27. januara o.g. prijem za akreditovane šefove diplomatskih Misija u Austriji. Na prijemu je prisustvovao i ambasador Srbije u Austriji N. Rodić.



Zaštitnik građana Republike Srbije u poseti Beču

     Zoran Pašalić, zaštitnik građana Republike Srbije boravio je u poseti Beču 23. i 24. januara o.g. Zoran Pašalić je održao sastanke sa Ombudsmanima Republike Austrije, ambasadorom Republike Srbije Nebojšom Rodićem, te učestvovao na tradicionalnom Svetosavskom balu.

 



Učešće delegacije Privredne komore Vojvodine na sajmu turizma u Beču

     Delegacija Privredne komore Vojvodine boravila je u Beču gde su imali zapaženo učešće na Sajmu turizma. Tom prilikom, ambasador Srbije u Austriji N. Rodić posetio je njihov štand, te organizovao prijem u Ambasadi za delegaciju Privredne komore Vojvodine.

 



Knjiga žalosti u Ambasadi Sultanata Oman

     Pored usmene izjave saučešća, ambasador Republike Srbije u Beču N. Rodić, upisao se i u knjigu žalosti povodom smrti sultana Kabusa bin Saida al Saida, otovorenu u Ambasadi Omana u Beču.



Knjige žalosti u Ambasadama I.R.Iran i R.Ukrajine

      U skladu sa instrukcijom MSP Republike Srbije u Ambasadama I.R.Iran i R.Ukrajine, ambasador N.Rodić se upisao u knjige žalosti.

 



Poseta vladike Andreja Ambasadi

 

     Episkop Eparhije austrijsko-švajcarske Srpske pravoslavne crkve, Vladika Andrej poslednjeg radnog dana u ovoj godini posetio je Ambasadu Republike Srbije i tom prilikom u razgovoru sa ambasadorom izrazio zadovoljstvo saradnjom koja je ostvarena u ovoj godini kao i planovima za narednu godinu u cilju zajedničkog rada sa našim građanima i njihovog okupljanja u interesu prosperiteta Republike Srbije.



INFO

             Kulturverein „Wort-Farbe-Klang“
     1190 W i e n, Krottenbachstrasse 151/4
                                
EINLADUNG- POZIVNICA


           zum 8.Konzert   „ JUNGE WIENER MUSIKER AUS ALLER WELT“
          na 8. koncert  „MLADI BEČKI MUZIČARI IZ C(IJ)ELOG SV(IJ)ETA“,
                       Die auftretenden Künstler   -   Nastupaju um(j)etnici:
Aidana Madyar, Andrija Jovovic, Antonina Ovchinnikova,  Dusan Sretovic,Ieva Pranskute, Igor Pejovic,Karla Kriz, Martina Jembrisak , Mislav Brajkovic , Petra Radulovic, Rajna Ognjenovic
Donnerstag (četvrtak), 10. 10.  2019 , 19 h
Bank Austria Salon im Alten Rathaus
1. Wien, Wipplingerstraße 6-8

Wir freuen uns über ihr Kommen- Veselimo se Vašem dolasku!

Kulturverein WORT-FARBE-KLANG   Udruženje  R(IJ)EČ-BOJA-TON
Eintritt frei/ ulaz slobodan
Dauer/trajanje ca 1,30 h
                     



Održan 22. Svetosavski bal

     U hotelu Park Šenbrun, 24. januara o.g, po 22. put, održan je tradicionalni Svetosavski bal na kome su se okupili viđeniji Srbi iz dijaspore i matice, kao i veliki broj gostiju zemlje domaćina.
     Za muzički program na balu bili su zaduženi Tijana Dapčević, Nikola Rokvić, Željko Samardžić, Gordana Lazarević, Ranko Jović i „Stanislav Binički“ - umetnički ansambl Ministarstva odbrane Republike Srbije.



Vesti
Кonkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu
Održana tradicionalna Svetosavska akademija 29. januara 2023. godine u Beču
Održan „Poslovni dan dijaspore grada Požarevca“ i „Prvi poslovni foruma Roma iz dijaspore“
Poseta članova Poslaničke grupe prijateljstva sa Austrijom Narodne skupštine Republike Srbije partnerskoj delegaciji u Parlamentu Austrijе
Otvaranje izložbe naivnog slovačkog slikarstva u Beču
Poseta ministra bez portfelja zaduženog za dijasporu Đorđa Milićevića Austriji, 14-15. januar 2023. godine
Ambasada Republike Srbije u Republici Austriji čestita predstojeće Božićne i novogodišnje praznike, uz želju da 2023. godina donese mir, blagostanje i sreću.
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Otvaranje izložbe „Slobodan let“, autora Nemanje Vučkovića
Prisustvo ambasadora Republike Srbije Nebojša Rodićа na skupu država članica Evropske unije i država kandidata
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Razbijanje stereotipa o invalidnosti kroz sport – netakmičarski turnir u košarci u invalidskim kolicima
ЈAVNI POZIV ZA PODNOŠENjE PREDLOGA ZA DODELU NACIONALNIH PRIZNANjA ZA IZUZETAN DOPRINOS, REZULTATE I ZASLUGE U OBLASTI OSTVARIVANjA SARADNjE I JAČANjA VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE, KAO I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU
Poseta gradonačelnika Grada Šapca Aleksandra Pajića
Potpisivanje Protokola o saradnji između muzeja
Poseta dečijem muzeju „ZOOM“ u Beču
Polaganje venaca povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na konferenciji „Bezbednost novinara: zaštita novinara u cilju zaštite demokratije“, u Beču
Selaković na ministarskom sastanku učesnica "Berlinskog procesa"
Informacija u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Ambasador N. Rodić sastao se sa ambasadorkom Nikaragve u Beču S. A. Murilo Centeno
Govor ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića na sednici SB UN povodom izveštaja o radu UNMIK
Ambasadoru R. Srbije u Austriji N. Rodiću uručen Krst vožda Stratimirovića
Razgovor sa predstavnicima Doma učenika srednjih škola „Milutin Milanković“ iz Beograda
Ministri Srbije, Austrije i Mađarske o migracijama i energetskoj bezbednosti
Održan "Poslovni dan dijaspore opštine Kladovo" i "Poslovni dan dijaspore opštine Negotin" u Beču
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine
Investiciona i poslovna konferencija dijaspore u Beču
Održan sastanak sa Evom Landrihtinger, generalnom sekretarkom i zamenicom ministra Federalnog ministarstva za rad i ekonomiju Austrije
Održana izložba posvećena radu i stvaralaštvu Nikole Tesle
Predsednik Vučić primio akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Republike Austrije
Selaković: Intenzivna diplomatska aktivnost u Njujorku, afirmisali smo našu politiku
Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija
Izložba o životu i radu profesora dr. Svetomira Nikolajevića „Od zaborava ka svetlu“
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Ambasador N. Rodić na prijemu u organizaciji gradonačelnika grada Beč M. Ludviga
Razgovor ambasadora Nebojše Rodića sa Evom Ernst Džiedžić
Konferencija međunarodne kulture 2022 - „Kultura budućnosti“
Predsednik Vučić predsedavao Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balka
Ambasador Srbije Nebojša Rodić prisustvovao najvećem aero-mitingu u Evropi „AIRPOWER22“
Obeležavanje 30. godišnjice od prvog Austrijskog memorijalnog služenja parastosa u muzeju Aušvic-Birkenau
Ambasador Rodić posetio pravoslavni manastir u Austriji
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Obnovljeni nadgrobni spomenici na groblju Krems-Gnajksendorf
Susret ambasadora Nebojše Rodića sa saveznom poslanicom, gospođom Gudrun Kugler i prof. Francom Šausbergerom
Nastavak podrške Austrije evrointegracijama Srbije
Sastanak sa saveznim ministrom za evropske i međunarodne poslove Republike Austrije
Iskreni i prijateljski odnosi Srbije i Austrije
Informacija u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Privrednici iz Štajerske zainteresovani za ulaganje na srpskom tržištu
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Predsednik Vučić položio zakletvu
Predsednik Vučić na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma
Informacija u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Selaković: Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv zahteva tzv. Kosova u SE
Selaković: Zahtev tzv. Kosova za članstvo u SE u suprotnosti sa pravilima i normama ove organizacije
Selaković: Srbija aktivno uključena u suzbijanje terorizma, radikalizma i ekstremizma
Sastanak ambasadora Nebojše Rodića sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka u Saveznom parlamentu Republike Austrije
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu
POZIVI ZA GLASANjE NA PREDSTOJEĆIM IZBORIMA 03.04.2022. GODINE:
Austrijska smotra srpskog folklora u Švehatu
Oproštajna poseta ambasadora Republike Austrije
Odnosi Srbije i Austrije na uzlaznoj putanji
Selaković: Veoma dobri i stabilni odnosi Srbije i Austrije
Sastanak sa saveznim kancelarom Republike Austrije
Glasanje u inostranstvu
Selaković razgovarao sa šefom Delegacije EU i ambasadorima država članica EU
Poseta predsedavajućeg Odbora za odbranu i unutrašnje poslove
Ambasador Rodić sa poslanicom Kugler
Vučić: Slaveći Sretenje šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju
Prijavljivanje za glasanje u inostranstvu do 12. marta
Dan državnosti Republike Srbije
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Beograd dobija Centar za četvrtu industrijsku revoluciju
Poseta saveznoj pokrajini Štajerskoj
Premijera filma Zlatni dečko
Linc: Otvoren počasni konzulat Republike Srbije
Proslava hramovne slave u Beču
Prijem u Ambasadi
Интерактивна онлајн радионица
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Otvaranje Klastera 4 važna prekretnica za Srbiju
Ministar Selaković uputio čestitku austrijskom kancelaru i šefu diplomatije
Važno obaveštenje
Veoma dobri i stabilni odnosi Srbije i Austrije
VAŽNO OBAVEŠTENjE
Izložba posvećena Miloradu Paviću
Selaković razgovarao sa Žiofreom i ambasadorima EU
Odluka o dodeli nacionalnih priznanja
Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu
"Jedinstvo" dodelilo plaketu Ambasdi Srbije u Beču
Prijem povodom lekarske slave u Ambasadi Srbije u Beču
Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Kosmetu
Srbija očekuje podršku za otvaranje klastera do kraja godine
Poseta Dragana Markovića Palme Beču
Susret amb. N. Rodića i vladike Andreja
Studijska poseta Beču u organizaciji NALED
Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Kontinuirana komunikacija Srbije sa EU o daljim reformama
Otkrivanje spomen-ploče Dijani Budisavljević-Obekser
Bambijevo veče tradicije i kulture
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Sastanak amb. N. Rodića i amb. Ajgnera u MIP Austrije
Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja
Sastanak amb. Rodića i poslanice G. Kugler
Ambasador Nebojša Rodić na otkrivanju spomenika
Odluke o sufinasiranju projekata
Ambasador Nebojša Rodić dočekao predstavnike udruženja „Kasiopea“
Prijem za predstavnike lokalnih samouprava Jablaničkog i Pčinjskog okruga u Ambasadi Republike Srbije u Beču
Predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac
Selaković u Njujorku sa 28 šefova diplomatije o ekonomskim uspesima Srbije i situaciji na KiM
Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO
Priština ozbiljno ugrozila mir i regionalnu stabilnost
Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće
Rukopoloženje braće Mićić u Lincu
Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Audicija za nove članove Malog hora Prosvjete
Kampanja zaštite imovinskih prava Srba u Federaciji BiH
Boaravak saveznog kancelara R. Austrije S. Kurca u Beogradu, 4. septembar 2021. godine
Zahvalnost Austriji na podršci u procesu evropskih integracija
Radna poseta saveznog kancelara Republike Austrije
Otvoren "Adria Film Fest" u Beču
Konkurs za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja
Ambasador Nebojša Rodić podseća na stradale u "Oluji"
Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“
Konkurs za sufinansiranje projekata namenjenih dijaspori
Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner
Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije
Selaković: Poseta Austriji potvrda je odličnih odnosa i saradnje
Selaković sa predstavnicima Austrijsko-srpskog privrednog foruma
Selaković se susreo sa vladikom austrijsko-švajcarskim Andrejom
Selaković se susreo sa vladikom austrijsko-švajcarskim Andrejom
Selaković: Stabilnost i bezbednost u regionu jedan od prioriteta Srbije
Selaković: Veoma dobra saradnja Srbije i Austrije
Selaković: Izuzetno važno negovati kulturu sećanja na naše pretke
Selaković: Veoma dobra ekonomska saradnja Srbije i Austrije
Banka Poštanska štedionica u Ambasadi Republike Srbije u Republici Austriji predstavila projekat TIZI
Srbija snažno podržava Berlinski proces
Sastanak amb. Rodića i amb. Sirijske Arapske Republike u Republici Austriji
Predsednik Vučić učestvovao na konferenciji „Mini Šengen“
Ambasador Nebojša Rodić otkrio spomen ploču Mini Karadžić
Svečani koncert ansambla članica Austrijskog saveza srpskog folklora
Na Samitu Austrija–Zapadni Balkan u Beču bez konkretnih dogovora
Karavan kulture u Beču
Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Poseta ambasadora Rodića Tirolu
Ambasador Rodić na otvaranju obnovljene trajne izložbe u dvorcu Harthajm
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“
Sastanak ambasadora Nebojše Rodića sa predsednikom upravnog odbora Instituta za regione Evrope prof. dr. Francom Šausbergerom
Obeležavanje godišnjice oslobođenja logora Mauthauzen
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Vučić: Evropu smatramo našom kućom
Selaković čestitao Dan Evrope Žozepu Borelu
Obeležavanje Dana pobede
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
VAŽNO OBAVEŠTENjE VAKCINACIJA SRPSKIH DRŽAVLjANA IZ DIJASPORE
Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF
Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu
SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji
Sastanak amb. N. Rodića i episkopa Eparhije austrijsko-švajcarske Andreja
Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu
Vakcinacija u Republici Srbiji
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji - 24.03.2021.
Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji
Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije
Republika Srbija u „Mesecu Frankofonije“
Ministar Selaković razgovarao sa ambasadorom Austrije
Čestitke ambasadora N. Rodića povodom međunarodnog Dana žena
Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije
Sastanak sa predstavnicima Udruženja „Bewusstseinsregion“
Sastanak sa predstavnicima OSSI
Uručen poklon za Muzej nauke i tehnike
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog
Srećan Dan državnosti Republike Srbije!
Sastanak ambasadora Rodića sa Andreasom Otenšlegerom predsednikom parlamentarne Grupe prijateljstva Srbija - Austrija
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana
Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji
Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije
Selaković i Gujon čestitali Savindan
INFORMACIJA O USPESIMA VLADE REPUBLIKE SRBIJE U BORBI PROTIV COVID-19
Susret ministarke pravde M. Popović sa ambasadorom Austrije u Beogradu N. Luterotijem
INFO
Uvođenje obaveze on-lajn registracije za putnike koji dolaze u Republiku Austriju
Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi
Božićna liturgija u Sabornom Hramu Svetog Save u Beču
INFO
Susret Ambasadora Republike Srbije sa Vladikom Austrijsko-Švajcarskim gosp. Andrejem
Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti
Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista
Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti
Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu
SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE
Poseta ambasadora N. Rodića Lincu
Beč: Otvorena srpska biblioteka sa više od 5.000 knjiga
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Selaković sa rukovodstvom Dunavske komisije u Budimpešti
Selaković: Punopravno članstvo u EU ostaje prioritet nove Vlade
Joksimović i Rot o pregovorima Srbije i novoj metodologiji
SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA
Poziv za učešće na Desetoj medijskoj konferenciji dijaspore i Srba u regionu.
Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU
Otvorena knjiga žalosti povodom smrti Njegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja
Važeće epidemiološke mere u Republici Austriji od 17.11.2020. do 6.12.2020. godine
Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Ambasador Nebojša Rodić odao poštu žrtvama terorističkog napada
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Sastanak amb. N. Rodića sa amb. Sultanata Oman
Sastanak ambasadora Rodića sa potpredsednikom Košarkaškog saveza Srbije Igorom Rakočevićem, 9. oktobar 2020. godine
Srbija kao povoljna destinacija za poslovanje
Predavanje prof. dr Predraga Markovića u Beču
Predstavljanje Srbije na dogadjaju pod nazivom "Put svile"
15.09.2020.
Panel diskusija u Skupštini Grada Beča
Pohvala konzularnom odeljenju Republike Srbije u Beču
Sastanak ambasadora N. Rodića sa predsednikom Zajednice srpskih klubova u Beču
Sastanak amb. Turske Ozana Čejhuna sa amb. N. Rodićem
Osnivačka skupština Međunarodne romske organizacije
Pohvala konzularnom odeljenju Republike Srbije u Beču
Informacije u vezi sa neradnim danima Konzularnog odeljenja
Autorka knjige „Beograd“ u poseti Ambasadi
AKTUELNI REŽIM ULASKA DOMAĆIH I STRANIH DRŽAVLjANA U R. SRBIJU
Poseta DS I. Tončeva Beču
Konkurs za sufinansiranje projekata namenjenih dijaspori
OBAVEŠTENJE O RADU SA STRANKAMA
REŽIM ULASKA DOMAĆIH I STRANIH DRŽAVLJANA U REPUBLIKU SRBIJU
IZBORI 2020.
Ukidanje vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije
VAŽNO OBAVEŠTENJE
VAŽNO OBAVEŠTENJE
VAŽNO OBAVEŠTENjE
Uredba Vlade Republike Srbije o merama za vreme vanrednog stanja
IZDAVANjE VIZA – PRIMENA ODLUKE VLADE R.SRBIJE O PROGLAŠENjU BOLESTI COVID-19 I UVOĐENjE VANREDNOG STANjA NA TERITORIJI R. SRBIJI
Zatvoreni granični prelazi Republike Srbije
IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE - 26.APRIL 2020. GODINE
Preporuke Vlade Republike Srbije u vezi sa zaštitom od virusa COVID-19
Festival SKD „Bambi“: „Mi smo deca vesela“
Najava dogadjaja
Sastanak N. Rodića sa amb. Gruzije
Prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije
Reakcije gradonačelnika Beča Mihaela Ludviga na grafite mržnje usmerene protiv Srba
Polaganje venaca na spomenik Vuku Stefanoviću Karadžiću
OBAVEŠTENJE
Prijem kod saveznog kancelara i MIP Austrije
Zaštitnik građana Republike Srbije u poseti Beču
Učešće delegacije Privredne komore Vojvodine na sajmu turizma u Beču
Knjiga žalosti u Ambasadi Sultanata Oman
Knjige žalosti u Ambasadama I.R.Iran i R.Ukrajine
Poseta vladike Andreja Ambasadi
INFO
Održan 22. Svetosavski bal
Arhiva vesti