Завршне припреме (2.-10. јун) пред одлазак на Светско првенство у Русији фудбалска репрезентација Србије обавиће у аустријском Бад Валтерсдорфу (Bad Waltersdorf), крај Граца.

Том приликом одиграће пријатељске утакмице на Меркур Арени, стадиону Штурма:

4. јун Чиле 20.00 часова

9. јун Боливија 18.00 часова

Цене улазница - трибине иза голова 30 евра, исток и запад 50 евра, ложе 100 евра.

Подржимо наше момке да се што боље припреме и осветлају образ на “Русија 2018.” Навијајмо из срца зато што је то начин идентификовања са земљом, нацијом. Навијање за репрезентацију, није само навијање за грб, химну и заставу, него је то навијање за име и презиме, за родитеље, баке и деке, за корене и традицију!

http://www.vesti-online.com/
https://play.google.com/store/apps/details?id=com.publiss.client.p999R6wI&hl=sr
Vesti OnLine (@VestiOnLine) | Twitter

https://www.youtube.com/embed/kfz6TzQYx6Y

Тог 24. марта 1999. године у 19:45 часова огласиле су се прве сирене за опасност. Сада већ познат, заглушујући звук запарио је ваздух над Србијом.

У периоду од 78 дана НАТО агресије, страдало је 2.500 људи (500 цивила и 79 деце) а чак 12.500 је рањено. Током бомбардовања уништено је 25.000 објеката, од тога 470 километара путева и 595 километара пруге. Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 69 школа, 176 споменика и 44 моста. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракети и изручио 37.000 касетних бомби.

Један од инцидената забележен је 12. априла у Грделичкој клисури. Током агресије, авион НАТО гађао је ракетама путнички воз 393 док је прелазио преко железничког моста на Јужној Морави. Авиони НАТО испалили су у том инциденту укупно четири ракете, од којих су две на суседни друмски, Сарајевски мост, који је оштећен неколико сати касније. Број страдалих никада није тачно утврђен.

Напад на путнички воз у Грделичкој клисури:

https://www.youtube.com/watch?v=t6zKEUGsPCo
 

Да се никад више не понови и не заборави!

Последице дивљања албанских екстремиста на Косову током 17. и 18. марта 2004. године су језиве - убијено је 28 цивила (16 Srба и 11 Албанаца), рањено и повређено више од 950 људи (укљ. око 100 војника међународних трупа и полицајаца), уништене су 35 православне цркве, разорено је и спаљно 935 српских кућа, протерано је више од 4.000 Срба и других неалбанаца. Шест градова и девет села су етнички очишћени...

Током мартовског погрома нестало је, уништено или оштећено непроцењиво српско културно наслеће, хиљаде икона, фресака и других црквених реликвија, старих и ретких књига, докумената.

Лажна вест о утапању једног албанског дечака, за коју је кривица неосновано приписана Србима, а коју су без провере, али зато хистерично и злонамерно пласирали албански медији, изазвала је пре девет година на Косову и Метохији дводневни погром српског и неалбанског живља, чије последице нажалост ни до данас нису отклоњене. Број процесуираних и осуђених албанских екстремиста није чак ни симболичан, ако се узму у обзир процене да је у погрому учествовало око 50.000 Албанаца.

Представници међународне заједнице оценили су тада да је "етнички мотивисано насиље над Србима на Косову било планирано и добро оркестрирано". У анализи извештавања албанских електронских и штампаних медија, коју је сачинила ОЕБС, указано је да би поменути догађаји, "без таквог безобзирног и сензационалистичког извештавања, имали другачији ток, као и да највероватније не би достигли такав обим и ниво бруталности или се не би ни десили".

Злочини који су се десили не смеју остати некажњени и не смеју бити заборављени, као што се не сме заборавити ни тужна чињеница да је од јуна 1999. године, пред очима међународне јавности и више десетина хиљада припданика КФОР, са Косова и Метохије протерано 240.000 Срба, Црногораца, Хрвата, Рома, Јевреја и других неалбанаца, од којих би свакако већина желела да се врати на своја вековна огњишта на Косову. Приштина и многи други градови и насеља на Косову и Метохији су у међувремену етнички очишћени, уништено је и оскрнављено више од 155 српских цркава, манастира, гробаља, разорене и узурпиране су хиљаде кућа и станова.

Безбедан и одржив повратак расељених лица, решавање судбине несталих и убијених, као и ефикасно окончање истраге о илегалној трговини људским органима на Косову је цивилизацијска обавеза  међународних актера, како убице и злочинци не би остали некажњени и како се никад не би понављали погроми и етничка чишћења.