| |     Ћирилица | Deutsch  
Naslovna
Pogrom na Kosovu i Metohiji 17-18. mart 2004. - dvanaest godina posle

 Pogrom na Kosovu i Metohiji 17-18. marta 2004. godine

Da se nikad više ne ponovi i ne zaboravi!

Posledice divljanja albanskih ekstremista na Kosovu tokom 17. i 18. marta 2004. godine su jezive - ubijeno je 19 civila, ranjeno i povređeno više od 950 ljudi (uklj. oko 100 vojnika međunarodnih trupa i policajaca), uništene su 35 pravoslavne crkve, razoreno je i spaljeno 935 srpskih kuća, proterano je više od 4.000 Srba i drugih nealbanaca. Šest gradova i devet sela su etnički očišćeni ...

Tokom martovskog pogroma nestalo je, uništeno ili oštećeno neprocenjivo srpsko kulturno nasleđe, hiljade ikona, fresaka  i drugih crkvenih relikvija, starih i retkih knjiga, dokumenata.

Lažna vest o utapanju jednog albanskog dečaka, za koju je krivica neosnovano pripisana Srbima, a koju su bez provere, ali zato histerično i zlonamerno plasirali albanski mediji, izazvala je pre devet godina na Kosovu i Metohiji dvodnevni pogrom srpskog i nealbanskog življa, čije posledice nažalost ni do danas nisu otklonjene. Broj procesuiranih i osuđenih albanskih ekstremista nije čak ni simboličan, ako se uzmu u obzir procene da je u pogromu učestvovalo oko 50.000 Albanaca.

Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je „etnički motivisano nasilje nad Srbima na Kosovu bilo planirano i dobro orkestrirano”. U analizi izveštavanja albanskih elektronskih i štampanih medija, koju je sačinila OEBS, ukazano je da bi pomenuti događaji, „bez takvog bezobzirnog i senzacionalističkog izveštavanja, imali drugačiji tok, kao i da najverovatnije ne bi dostigli takav obim i nivo brutalnosti ili se ne bi ni desili”.

Zločini koji su se desili ne smeju ostati nekažnjeni i ne smeju biti zaboravljeni, kao što se ne sme zaboraviti ni tužna činjenica da je od juna 1999. godine, pred očima međunarodne javnosti i više desetina hiljada pripadnika KFOR, sa Kosova i Metohije proterano 240.000 Srba, Crnogoraca, Hrvata, Roma, Jevreja i drugih nealbanaca, od kojih bi svakako većina želela da se vrati na svoja vekovna ognjišta na Kosovu. Priština i mnogi drugi gradovi i naselja na Kosovu i Metohiji su u međuvremenu etnički očišćeni, uništeno je i oskrnavljeno više od 155 srpskih crkava, manastira, grobalja, razorene i uzurpirane su hiljade kuća i stanova.  

Bezbedan i održiv povratak raseljenih lica, rešavanje sudbine nestalih i ubijenih, kao i efikasno okončanje istrage o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu je civilizacijska obaveza međunarodnih aktera, kako ubice i zločinci ne bi ostali nekažnjeni i kako se nikad više ne bi ponavljali pogromi i etnička čišćenja.

 


Verzija za štampu
Vesti